Почетна / Интервју / Intervju sa Linom Milićević, autorkom romana ”Ostrvo odeja”

Intervju sa Linom Milićević, autorkom romana ”Ostrvo odeja”

ASinfo: Ostrvo Odeja je rukopis u kome se kritički i beskompromisno osvetljavaju pošasti ovog vremena i ovih prostora, slika se društveni kontekst u kome pametni mladi ljudi nemaju gotovo nikakvih izgleda da se snađu… Čini li knjizevnost svet bar malo blagorodnijim mestom i čoveka čovečnijim stvorenjem?

-Pre svega moramo se zapitati šta uopšte čoveka čini čovečnim i kakav je taj čovek? Koji su ti kvaliteti koji ga čine čovečnim? Čovek je kombinacija dobrih i loših osobina. Učiniti ga čovečnijim može značiti čupanje okrutnog srce kapitalizma, koje ga približava mašini. U nekim slučajevma i poistovećuje. Da li književost čini čoveka čovečnijim? Ne, ali mu može pomoći ukoliko se individua sama opredeli za taj put. A da li književnost može svet učiniti blagorodnijim? Ona samo može predstavljati putokaz ili smernice ka bogatijem životu. Književnost sama sebi nije dovoljna, ali je toliko široka da može poslužiti kao zvezda vodilja čoveku u obenvideji.

ASinfo: Koliko u Vašem romanu ima realnog studentskog života, šta je domaštano a sta uzeto iz same akademske stvarnosti?

-Sama Odeja je mesto mašte, koja se zasniva na realnim i željenim događajima, a ispostavilo se i da je proročkog karaktera. Prošlost poznata i budućnost priželjkivana su se zajedno susrele u njoj. Opisani događaji su preplitanje empirizma i fantazije, što čitaocima daje slobodu da se sami opredele za realnost koja im više odgovara.
ASinfo: Jezik u Vašem romanu je naročito zanimljiv, gotovo bi se moglo reći da je to pesnički jezik. Često se poigravate, oneobičavate, čak su Vam i dijalozi često puni lirskih nijansi… Jeste li brižljivo i promišljajuci slagali svoju priču ili je ona nastajala u nekom munjevitom piščevom zanosu?

-Svaki kreativni proces zahteva poigravanje. Da li će to biti igra reči, igra brojeva ili igra mačke i miša, e to već zavisi od raspoloženja muze koja dolazi u posetu, koja po soptsvenom nahođenju stvaraocima nameće narativ. Kreaotori nakon odlaska gošće, pospremaju i analiziraju haos, koji je ista ostavila za sobom.
Kaliopa, muza besedništva i elegije, rado viđena družbenica Žeksa i Lindže je zaslužna za boju njihovih dijaloga.
Nije pogrešno reći da je priča nastala spontano, jer spontanost i promišljenost se prepliću u samom procesu stvaranja.
Takođe, nije pogrešo reći ni da je roman planiran, jer određena simbolika koju nalazimo ne može biti slučajna.

ASinfo: Da li je priča o Žeksu i Lindzi pokušaj da se raskrinkaju protivrečnosti ljudske prirode. Stapaju li se zapravo ovo dvoje junaka, tokom romana, u jednu usamljenu, nesnađenu, filozofiji sklonu ličnost, ličnost nalik ostrvu koje odlazi neznano kuda?

-Da, izvrsno zapažanje! Raskrinkavanje ljudske prirode je u samoj srži, ne samo Odeje, već i celog projekta Žeksolindžizam. Osnovna ideja ovog dualizma je da ujedinjenje, sloga i otvoren um predstavljaju osnovu za rast i razvoj čoveka. Lindža koristi Žeksovo znanje, a on njen aktivizam, da bi stigli do svojih ciljeva. Problem nastaje kada je potrebno stići do cilja, koji nije jasno definisan. Sa tim problemom se i roman završava i ostavlja mesto za evetualni nastavak.

ASinfo: Rađa li se neki novi romaneskni svet i hoce li Ostrvo Odeja imati odjeka u njemu?

-Rađa li se? I mi se pitamo isto. Rodiće se ako ga napravimo ili ne otežavamo onima koji ga žele sagraditi.

Razgovor vodio : Dragan Marković

О Dejan Spasojević

Проверите и

Интервју са Младеном Радовићем, аутором романа ”ТАШЕзонија”

Разговарамо са аутором Младеном Радовићем, једним од учесника Дринских сусрета, чија је књига “Ташезонија” награђена …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *