ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

БИОГРАФИЈА ЗОРАНА МИЛОШЕВИЋА

Зоран Милошевић је рођен 1959. године у Богатићу (Србија), одакле је кренуо на школовање, прво на Војну академију у Београду коју је завршио 1983. године, а потом и Факултет политичких знаности у Загребу, где је 1987. године одбранио магистарски рад „Компаративна анализа садржаја о САП Косову недељника НИН, ДАНАС и ТЕЛЕКС”. Потом у Српском Сарајеву на Филозофском факултету на одсеку за социологију брани докторску дисертацију „Савремена друштвена доктрина Римокатоличке цркве”.

Радио је у Југословенској народној армији, потом Вишој хемијско-технолошкој школи у Шапцу, да би 2001. године прешао на Институт за политичке студије, где и данас ради. Наставу је држао и на Филозофском факултету у Источном Сарајеву, Слобомир П Универзитету у Бијељини и Европском универзитету у Брчком. Држао је предавања за постдипломце на државном универзитету у Санкт Петербургу, Факултету политичких наука Универзитета у Брјанску, Духовној академији у Минску итд.

Објавио је преко 1000 библиографских јединица (монографије, приређена издања, научни и публицистички чланци и преводи).

Предмет интересовања Милошевића је религија, посебно начин(и) преверавања (унија и прозелитизам). Из политикологије и социологије религије објавио је следеће монографије: Политика и теологија (1994), Демократија или христократија – Света столица између рата и мира (1997), Друштвена доктрина Римокатоличке цркве (2001), Црква и Политика (2002), Ко је Ханс Иван Мерц – новоблажник Римске цркве (2003), Транзиција и Српска црква (2004), Црква, наука и политика (2005), Од Малоруса до Украјинаца – прилог проучавању промене културног и националног идентитета Малоруса (2008), Идентитет Европе – будућност муслимана у Европској унији (2012), Религија и идентитет (2013), Терористи или жртве Запада – муслиманско питање у Европској унији (2015) – такође на арапском (2022), Окултизам и политика (2019).

Поред монографија приредио је неколико зборника: Унија – политика Римокатоличке цркве према православним Словенима (2005, 2015) Национални идентитет и религија (2013), Небеска геополитика – Ватикан и међународни односи (2016), Православље и идентитет православних народа (2019), Баук фанариотизма кружи православљем (2020), Православље и расколи – како се снаћи? (2020), Светост и идентитет – улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа (2020) и Светост и дух времена (2021).

Такође објавио је и већи број научних радова из ове области у Србији, Белорусији, Русији, Казахстану, Ираку, БиХ, Хрватској и Словенији.

За научни рад је награђиван у Русији, Белорусији, БиХ и Србији.

Комисија коју су основали Удружење књижевника Русије, „Нова књига Русије” и ИИПК „Ихтиос”, за доделу награде „Империјалне културе Едуарда Володина”, 2005. године доделиле су Милошевићу награду у категорији „Словенско братство” за истраживање „Филозофска мисао Светог Николаја Велимировића”. Потом је 2008. године од Муниципијалне академије из Москве награђен медаљом Шолохова за свеукупан рад. Године 2008. Руски дом му додељује Грамоту „за изузетан рад на развијању сарадње између Србије и Русије”.

Пројекат Растко доделио му је Велику повељу за допринос међународној култури и вредностима словенско-балканске цивилизације (2022).

Удружење новинара Белорусије доделио је своју највишу награду (медаљу Максима Богдановича) Милошевићу 2022. године за развој друштвених наука.

Неки од научних радова Зорана Милошевића представљају и обавезну или додатну литературу на неколико универзитета у Русији и Белорусији.

Редовни је члан Словенске академије наука и уметности из Москве.