АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
ЛИЈЕК ЧОВЈЕКОВОЈ ДУШИ
Шта је велико, вјечно, свето у човјековом животу, тема је у збирци пјесама „Свето и бескрајно“ Велибора Шиповца.
Снагом своје пјесничке имагинације, дубоким промишљањем, јаким емотивним набојем, у стиховима је уобличио поглед на живот и вјечне теме: Бог, односно христосавље и светосавље, родољубље и љубав, што чини филозофију човјековог живљења.
Пјесника боли што, након толико вијекова, и данас „крв пршти“ као некада из Христових леђа. Има ли спаса од оволике земаљске боли? Може ли да „нови живот крене испочетка?“
Аутор не пада у очајање. Рјешење налази у вјери и оданости Богу, Христу, Светом Сави, Светом Василију Острошком и Тврдошком, Крсту, свјетлости кандила које разбија таму, кријепи човјека и уноси радост.
А када се појаве безбожници, охоли и похлепни, наш задатак је да им се супротставимо нашом светом вјером.
У овој збирци пјесама и српско родољубље произилази из јаке хришћанске вјере и осјећања.
„Име ти је свето Србине,
слави се у небеске висине,
јер Господ те снагом овјерио
и крстом оживотворио.“
46
Српски образ се не смије каљати, ваља његовати, српску храброст, традицију, културу, понос, све оно што су нам преци оставили.
Радостан је јер се у српском народу још „лавови рађају“, чувари православља, земље и слободе. И на крају збирке, још једна вјечна пјесничка тема. Жена као спој физичке и унутрашње љепоте. Жена која „зари срце, оставља траг у бескрају“, жена за коју нам се чини да је сан који ће се досањати. Овдје је љубав чиста, без задњих примисли, које би је могле оскрнавити.
У данашњем бесмислу живота, пјесник је нашао његов смисао и нуди га читаоцу.
Никола Баћевић, проф.
