Стојанка Ђокић

БИЉЕШКА О ПИСЦУ

Стојанка Ђокић је рођена 1990. године у Бијељини, гдје је завршила Гимназију ,,Филип Вишњић”. Дјетињство проводи у Доњој Чађавици и Батковићу код Бијељине. Прва асоцијација на Чађавицу јој је прича о дједу Димитрију кога се не сјећа, а на Батковић топлина дома баке Василије. Истиче да воли зеленило и љупкост Чађавице и да се ту најрадије одмара и пише. Основне и мастер академске студије завршила је на Филолошком факултету у Београду, студијски програм српски језик и књижевност. Истражује из области акцентологије и лингвокултурологије.
При Градишком зборнику (Градишка, 2020) објављује своју прву причу, која је уједно и награђена. Добитница је друге награде на конкурсу о манастиру Студеници, с пјесмом Ублажи жалости моје (2022). Објављује у часописима Крило (2021), Српска вила и у зборницима, а сарађује и са онлајн сајтовима за књижевност и културу. Добитница је Дипломе Удружења књижевника Србије и Књижевне заједнице Крагујевац ‒ за посебан допринос у очувању српског језика и ћирилице. Члан је СПКД ,,Просвјета” Бијељина и Уредништва часописа ,,Српска вила”. Посебно јој је драга сарадња у лекторским пословима с Радио-телевизијом БН.
Ради као професор српског језика и књижевности у Бијељини.