Дамари вјечности: Лирска тврђава српског бића
Збирка пјесама „Дамари вјечности” није само скуп стихова; то је пажљиво саздан духовни храм који почива на четири темељна стуба – завјету, тајни, борби и побједи. Кроз четири тематска циклуса, аутор нас води на пут од колективног националног памћења до најинтимнијих трептаја људске душе, трагајући за смислом у свијету који често заборавља своје коријене.
I Циклус: Завјет и крв – Стражар над идентитетом
Уводни дио збирке је снажан етички и национални проглас. Пјесме попут „Оде ћирилици” и „Ћириличног веза” нису само похвала писму, већ одбрана идентитета. За аутора, ћирилица је „чуваркућа” и „потпис Бога”, свјетлост која нас избавља из магле заборава. Овај циклус одише достојанством и свијешћу о поријеклу, постављајући темељ за све оно што слиједи – јер без познавања коријена, нема ни разумевања будућности.
II и III Циклус: Тајна постојања и Између свјетла и таме
Овдје поезија постаје тиша, интроспективнија и филозофски обојена. Аутор се хвата у коштац са вјечним питањима пролазности и људске слабости. Пјесма „Живот” нас опомиње да тек на ивици пада схватамо колико је постојање драгоцјено. Ови стихови су дубоко искрени; они не бјеже од мрака, суза и „авети које круже”, већ их прихватају као неминован дио људског пута. Слике „сунца које пјева” наспрам „срца пуног боли” стварају драматичан контраст који је карактеристичан за велику лирику.
IV Циклус: Пут побједника – Тријумф воље и вјере
Збирка се заокружује побједничким тоном. Ово није наметљива побједа над другимма, већ најтежа побједа – побједа над самим собом, над страхом и очајем. Стихови одишу хришћанским стоицизмом: „Даће Бог да будем снажан и јак”. Аутор овдје постаје глас наде, неко ко свој страх претвара у снагу за себе и друге. Побједити живот, у контексту ове збирке, значи остати усправан под ударима судбине.
Стил и метафорика
Ауторов израз је богат архаичним и свечаним тоном који савршено пристаје темама што их обрађује. Метафоре попут „ћириличног веза” и „луче наше” дају поезији сакрални карактер. Стихови су ритмични, често са метарском прецизношћу која подсјећа на класичну српску поезију, али са модерним емотивним набојем који је близак данашњем читаоцу.
Закључак
„Дамари вјечности” је збирка која се не чита само очима, већ се осјећа управо оним „дамарима” из наслова. Она је опомена, утјеха и путоказ. Ово дјело учвршћује Жељка као пјесника који не пише да би забавио, већ да би сачувао – како језик и вјеру, тако и саму суштину људскости. Ово је књига која ће се читати наглас, али и о којој ће се дуго ћутати у самоћи.
Проф. Ања Максимовић, професор енглеског језика и књижевности / 15. 05. 2026. год.
