У припреми роман “ПОГЛЕД КРОЗ КУРИЈЕ ОЧИ“ Младена Марковића

 

 

РЕТРОСПЕКТИВА ДОГАЂАЈА ИЗ (НЕ)ПРЕВАЗИЂЕНОГ ВРЕМЕНА 

 

У духу дјела које је пред читаоцима започео бих ово кратко изношење утисака стиховима:

,,Ој, другови, је л̕ вам жао, растанак се примакао”;

 

Јер се на крају деценије, која је описана, тај растанак заиста и догодио, тј. крај заједничке државе која није могла опстати, углавном без кривице просјечног грађанина који је у свим системима дијелио судбину већине и служио свима више него себи.

Дјело ,,Поглед кроз курије очи” може се сматрати историјским, друштвеним, сатиричним, али и политичким романом, јер ауторова запажања о односима имају одређен политички контекст, те приказ уређења друштва у ком су се дешавале описане згоде и незгоде.

Вјерујем да ће старијим читаоцима овај роман бити заиста драгоцјено штиво ком ће се враћати, желећи да изнова освјеже сјећања из прошлости, јер скоро сви знају неког свог Брку или у сјећању имају десетара којих их је стављао на муке, неког Жућу, ил̕ ипак оживе лик неког комшије који ће их подсјетити на Милисава, који је и самог аутора ставио у врло озбиљна промишљања о животу. Повремено  се стиче утисак како је овај роман настао баш у форми дневника за вријеме служења војничког рока или неког ратничног дневника, у ком је онај ком није до рата видио пуно страдања, надајући се да ништа није готово све док смрт ,,не затвори једно кратко, изгледа привидно, поглавље и отвори неко друго, у коме је све јасно”.

Свако ново читање омогућиће откривање неког другачијег аспекта сагледавања тема и дилема из времена док су се још писала писма.Свако ново читање оживјеће нека нова сјећања и успомене из прошлости које сваким даном имамо све више.

Аутор нам описује деценију пред распад СФРЈ, описује многе заборављене догађаје, као што су испраћаји у војску, претјерана дисциплина и строгост у припреми будућих младих војника за борбу против ,,непријатеља”, те да је служење војног рока незаборавно искуство, посебно о томе да млади војник престаје бити гуштер кад дођу други и кад схвати да ,,тамо гдје почиње војска, ту престаје логика”.

Да су чувени Надреалисти били скроз реални подсјећа и Ђурина реченица која носи наслов једног поглавља у роману: ,,Да платим, па да се разилазимо”.

,,За идеале гину будале” стихови су пјесме Боре Ђорђевића, који су у времену кад су настали можда звучали субверзивно, али су данас и те како реалистични, баш као што су реалистични и савјети које писац даје свом ,,будућем, нада се никад, војнику”. Питајући се у обраћању њему, он заправо даје одговоре, даје антиратну поруку и указује на бесмисао страдања на нашим просторима, али и страдања уопште.

Реалистичким приступом обради теме, Марковић стварност приказује баш онаквом каква јесте тј. прошлост онаквом каква је била.

Вјерујем да ће овај роман изазвати добре реакције читалачке публике, којој је примарно и намијењен, баш као што ће бити и значајан прилог завичајној књижевној баштини.

 

Дејан Спасојевић

 

———————————————————-

 

… Користећи хумор, сатиру, изврћући наличје на лице, аутор романа „Поглед кроз курје очи“, стилски прочишћеним реченицама, луцидним  дијалозима и закључцима разбистрава догађаје, појаве, идеологије, прошлост и помаже нам да их сагледамо и из мало другачијег угла, све време се обраћајући невидљивом, безименом лику приповедајући му. Ниједно време није без материјала за причу, ниједна прича није иста; има их колико и приповедача, но уметност је изаћи из уврежених ставова,  преиспитати их и оставити онако како змија напушта своју кошуљицу, с болом али и потребом да се преображава…

 

… Оно што, свакако, треба истаћи је да је пред нама књига  за коју је било потребно и храбрости и умећа. Храбрости да успомене које су „бели новци за црне дане“ добију животворну форму, умећа да се све оно што је на души вешто, зналачки изнесе пред читаоце. То је књига чије реченице клизе слободно као вода кроз прсте,  без запињања, посртања, општих места и много пута прочитаних фраза. Књига која отвара и многа не баш пријатна питања на која свако од нас сам мора да пронађе одговор јер, „живот је пут ка самом себи“, а на нама је да ли ћемо тај пут и препознати…

 

Из рецензије проф. Валентина Новковић

 

 

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми збирка поезије за дјецу „Иза грања вјетар сања“ Мирјане Рикић – Асоглас Издаваштво

  Мирјана Рикић је рођена 27. 3. 1980. у Тутњевцу. Завршила је Средњу медицинску школу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *