РЕЦЕНЗИЈA
Собом заокупљена пјесма
( Драгана КРАГУЉ:“КОРАЉНЕ ЗМИЈЕ И ШКОРПИОНИ”, збирка пјесама у рукопису)
Одавно се поетеса Драгана Крагуљ винула у висине своје поетске генерације поезијом заокупљеном со-бом, пјесничким и општим животом, те свиме што тај живот чини необичним а ипак је прост, свако-дневни у ова кокузна времена и на наш овим андри-ћевским размеђима. У том је правцу и поетска чврста нит њена и у новој, невеликој збирци пјесама којој Драгана Крагуљ даде помало необичан, али поезији и порукама досљедан наслов “Кораљне змије и шкорпиони”, подијеливши кохерентну цјелину у три циклуса. Наслови циклуса – “Породично стабло”, “Невидљива” и “Лет” – као да на неки начин стреме разрешењу поетске загонетке коју пред себе, али и читаоце, поставља у себе загледана и собом опсјед-нута њена пјесма. А пјесма је, то већ и птице цвр-кућу, одсјај душе и одраз ауторовог ега. То у пјесми по којој наслов носи први циклус поетеса најбоље потврђује, па вели: “и сад се чуде/ што сам на своју руку/ и што сам мигренозна/ и лијепа и храбра и јака и дрска/ безобразна бескрајно/ и њежна/ безимена/ и што сам неки чудесан меланж”
Исписујући, тако, свој аутопортрет, поетеса нас увла-чи у тајне сопственне загледаноси у себе и своју пјесму, баш тамо гдје се, очито је, најласније осјећа, јер то вели и својом поезијом. Довршавајући ауто-портрет, у пјесми “Бездомник” додаје: “кад сване устанем / кад заноћи легнем/ између/ левитирам// данима мјесецима годинама/ и дјеца ми исто раде/ и сјене нам исто раде/ само имамо различите рит-мове”. Ту се тек отвара кружница којом би да омеђи свој и живот пјесмом, што успијева тананим изразом и јасним поетским исказом, баш онако како доликује само виспреним и добро насученим. Мајсторски је одсјај душе и смисао знања пјесме којом Драгана Крагуљ не само што влада, него и читаоцу сугерише да је то тако како пјесма каже. А поезијом се издиже изнад обичности, не потонивши у астралијама већ оставши чврсто на земљи, у својим поетским сно-хватицама.
Драгана Крагуљ је и овом књигом потврдила да је досегнула врх врхова генерацијског пјева, надвлад-авши све ове замке и проблеме који могу постојати пред нејакима, остваривши поетску зрелину на којој се ауторки може заиста људски позавидјети. Тако је показала да из књиге у књигу, као са степенице на степеницу ка висинама, граби свој газ и остварује замишљењо, досегавши заиста завидно умјетничко постигнуће.
Радостан сам што сам јој и ову књигу међу првима читао и што ће, наскоро, добити фому књиге јер укоричењењем снохватица Драгана Крагуљ оства-рује своје нове стваралачке досеге.
Свака част и честитам!
Ранко ПРЕРАДОВИЋ
