Књига Слободана Наградића Против стигми и самообмана представља једно необично дјело, написано приповједачким језиком, које се чита са задовољством … Дјело је писано из угла филозофије политике и права на један искрен начин,… аутор износи свој лични печат о људима и догађајима без намјере да оспорава или подржава другачија мишљења и то ставља на увид јавности, да она оцијени и одреди мјесто овога дјела у филозофији политике … Велики је допринос аутора што читаоца подстиче на размишљање, критичко преиспитивање, дискусију… Са задовољством препоручујем објављивање ове књиге, јер ће бити од велике користи за слободу мишљења.
Из рецензије проф. др Радомира Нешковића
… Наградић се труди да његово излагање буде атрактивно, да није досадно, да већина пасуса или текстова у цјелини имају неку поруку, да се зна да су од већ препознатљивог аутора… Додуше, он се и не труди да удовољи лијеним читаоцима, него пише за оне који су у стању да се упусте у духовно-мисаоне авантуре и изазове читања и тумачења прочитаног. Отуда су његове реченице дуге, понекад и компликоване, а не просте, јефтине и искључиве. Он зна да формулише и брани своје ставове, не хвали се њима превише нити куди туђе, али увијек тражи да се аутори изјасне за шта су а против чега. У том смислу он је доста осебујан аутор и истраживач наше социјалне, политичке, културне и духовне збиље, који инсистира на аутентичности свог мишљења, више него на похвалама оних којима се његово мишљење и излагање евентуално свиђају.
Из рецензије проф. др Миле Дмичића