СЛОБОДАН НАГРАДИЋ

Биљешка о аутору

Слободан Наградић рођен је 1957. године у селу Црнча код Дервенте. Основну школу завршио је у родном и сусједном селу Осиња, а средњу у Добоју. Дипломирао је филозофију и социологију на Филозофском факултету у Сарајеву, 1979. Студирао је и историју. Магистрирао је из социологије о теми друштвеног положаја националних и религијских мањина у постдејтонској БиХ на Филозофском факултету у Палама Универзитета у Источном Сарајеву. У међувремену је завршио неколико специјалистичких облика едукације и усавршавања из области људских права, менаџмента људских ресурса, политичког маркетинга, културе сјећања, иринологије, социологије комуникација, социологије религије, херитологије и других области.

Радио је у истраживачким, образовним, политичким и финансијским институцијама у Сарајеву до априла 1992., (Марксистички студијски центар Градског комитета Савеза комуниста  Сарајево, Општински комитет СК Центар-Сарајево, ЈИК банка – Пословна јединица Сарајево), кад је због Грађанског рата избјегао из њега и привремено се, као избјеглица, смјестио у Београду, док Војска Републике Српске није пробила коридор између Крајине, преко Посавине до Семберије и даље ка Србији, и почетком септембра вратио се у Републику Српску. Током рата био је ангажован у медијима информисања (шеф дописништва Српске новинске агенције СРНА из Бање Луке, покретач и главни и одговорни уредник мјесечног политичког листа „Западна Србија“, затим покретач, главни и одговорни уредник гласила Црвеног крста Републике Српске и Црвеног крста Републике Српске Крајине, „Хуманост“, итд.), а од 1994. био је ангажован као асистент из опште социологије и социологије политике на новоотвореном Филозофском факултету у Бањој Луци. Од 2000. до 2006. године радио је као помоћник министра за људска права у Савјету министара БиХ, а затим као савјетник министра за породицу, омладину и спорт у Влади Републике Српске, па савјетник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, непуне двије године (април 2007-фебруар 2009.), а непуну годину и савјетник градоначелника Источно Сарајево. 2010. године се вратио у Бању Луку, на радно мјесто стручног сарадника за практичну наставу тек основаног јавног Факултета политичких наука у Бањој Луци. Од 2013. је директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, а од 2019. до 2022. је савјетник предсједника Народне скупштине Републике Српске, на којој дужности је и пензионисан, фебруара 2022. Након тога, од 2023. године, без радног односа, обавља послове савјетника министра за саобраћај и везе у Влади Републике Српске.

Наградић је активно учествовао у политичком животу средина и политичких заједница у којима је живио, још од омладинског узраста, обављајући неколике функције у Савезу социјалистичке омладине и Савезу комуниста Југославије, у средњој школи и у факултету. Између осталог, био је извршни секретар, секретар и предсједник Општинског комитета СК БиХ Центар Сарајево (1984-1991.), затим одборник у СО Градишка (2000-2003.), у којој се настанио као расељено лице 1992. и живио до 2004.; члан Главног одбора, а потом и потпредсједник Партије демократског прогреса РС, (2007-2010.), а послије изласка из ње, један је од спољних оснивача политичке странке ДЕМОС (2018.) итд. Био је и још увијек је активан и у раду невладиног сектора, посебно из области културе, умјетности, информисања, издаваштва и хуманитарног рада. У том сектору обављао је дужност предсједника Општинског одбора СПКД „Просвјета“ Градишка, Градског одбора СПиКД „Просвјета“ Бања Лука и потпредсједника Главног одбора СПКД „Просвјета“ (2005-2008), па предсједника Друштва српско-украјинског пријатељства Републике Српске у периоду (1998-2003.) итд. Члан је Друштва социолога Републике Српске, члан Удружења књижевника Републике Српске; оснивач и предсједник је Српског националног форума; потпредсједник Матице српске – Друштва чланова Матице српске у Републици Српској; један од оснивача и потпредсједник Балканског истраживачког центра; оснивач и главни и одговорни уредник неколико часописа и новина, поред већ наведених и „Градишког зборника“ (1999-2005.), „Билтена вијећа за дјецу“, а био је главни и одговорни уредник часописа „Лица“ 1985-1987., „Културног насљеђа“, извршни уредник „Политеие“, члан редакције Радова Филозофског факултета у Бањој Луци; члан редакције Годишњака Матице српске Друштва чланова Матице Српске у Републици Српској; замјеник је уредника Редакције друштвених наука Енциклопедије Републике Српске; предсједник Вијећа за дјецу Босне и Херцеговине; замјеник предсједника Одбора за Роме Савјета министара БиХ; члан Комисије Босне и Херцеговине за сарадњу са УНЕСКО-ом; члан Комисије Босне и Херцеговине за избјеглице и расељена лица; па члан Одбора Академије наука и умјетности Републике Српске за друштвене и хуманистичке науке; помагао је у раду Друштва Црвеног крста Републике Српске, те српског „Добротвора“ и др.

Самостално или у коауторству објавио је и приредио 50 књига, брошура, зборника и алманаха, и то: Религијски и друштвени феномени у вјерској штампи, коаутор, Институт за проучавање националних односа, Сарајево, 1989.; Нека историја суди, ВИКОМ, Градишка, 1995.; Муслимани између вјере и нације, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске „Петар Кочић“, Бања Лука, 1996.; Бити у свом времену, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука – Београд, 1998.; Опструкција демократије, Чигоја, Београд, 1998.; Срицање демократије, Свет књиге, Београд, 1998.; Локални избори у Босни и Херцеговини 1997., Центар за промоцију цивилног друштва, Сарајево, 1998.; Размеђа српског трајања, „Свитања“, Добој, 1999.; И етика и политика, Глас српски, Бања Лука, 1999.; Иза прве линије, Српско „Ослобођење“, Источно Сарајево, 1999.; Погани језик, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 1999.; Српски пркос, коаутор, СПиКД „Просвјета“, Општински одбор Градишка и Народна библиотека Градишка, Градишка, 1999.; Солидарност и милосрђе, Црвени крст, Општински одбор Котор Варош, Котор Варош, 2000.; Црвено, плаво, безбојно, ПОЛИС, Б. Лука, 2001.; Умијеће питања, ПОЛИС, Бања Лука, 2001.; Политички маркетинг и изборне кампање, ПОЛИС, Бања Лука, 2001.; Голуб и маслина. Књига о миру, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2003.; Друштвословне енеаде, „Бесједа“ и „Арс либри“ (Бања Лука – Београд, 2003.; (У)топоси полиса мог, СПиКД „Просвјета“ Општински одбор Градишка, Градишка, 2004.; Књижевне теме, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2005.; Стратегија Босне и Херцеговине за рјешавање проблема Рома, Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, Сарајево, 2005.; Цијена усправног хода, властито издање, Бања Лука, 2006.; Етички кодекс истраживања о дјеци, коаутор, Вијеће за дјецу Босне и Херцеговине, Сарајево, 2007.; Ја, кандидат, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2007.; О српској „Просвјети“ СПиКД „Просвјета“, Градски одбор Бања Лука, Бања Лука, 2007.; Религија, Црква и политика, „Графомарк“ Лакта–ши, 2009.; Ка правима дјеце, Министарство за породицу, омладину и спорта Републике Српске, Бања Лука, 2007.; Политиколошки и политички есеји, „Орфеј“ Бијељина, 2007.; Националне мањине и Роми у Босни и Херцеговини, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2008.; Образовање и култура у контексту политике, Партија демократског прогреса, Бања Лука, 2010.; Легалитет националних мањина, Фондација Фридрих Еберт, Сарајево, 2010.; Политичке идеје и акција, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2010.; Култура и медији, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2013.; Традиција и идентитет, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2014.; Стари изазови нови одговори, Друштво социолога Бања Лука, Бања Лука, 2014.; Босна versus Српска, „Филип Вишњић“, Београд, 2015.; Архипелаг јавних ангажмана Бања Лука, 2015.; 1914. данас, СПиКД „Просвјета“, Градски одбор Бања Лука, Бања Лука, 2015.; Социолошко-политиколошке маргиналије, СПКД „Просвјета“, Градски одбор Бања Лука, Бања Лука, 2016.; Друштвени положај националних мањина у постдејтонској БиХ, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2016.; Заштита насљеђа Српске, коаутор, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Бања Лука, 2017.; Демографски процеси и српски национални интереси, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2018.; Култура памћења и однос према историјским споменицима, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2019.; Заштита природног насљеђа у Републици Српској, коаутор, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа,  Бања Лука, 2019.; „Просвјета“ на раскршћу, „Бесједа“, Бања Лука, 2020.; Политичко-културна конфигурација Српске, Институт за политичко умрежавање, Београд, 2021.; Одсуство критике и трговина дипломама, Арт принт, Бања Лука, 2023.; Тумачења и вредновања, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2023.; Култура, историја, насљеђе, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2024.; Није човјек ко не псује, Српски књижевни клуб, Дервента, 2024.

Као што се из наслова може закључити, већина Наградићевих књига и публикација су из области социологије, политикологије, филозофије, историографије, људских права, хуманитарне тематике, културологије, етнографије, херитологије, публицистике, књижевне критике и других. Ово му је 51. публикација. Такође, објавио је више од стотину научних радова, више од двије стотине есеја и стручних текстова, неколико стотина коментара, колумни, интервјуа и осталих новинских текстова; око 250 осврта, приказа и рецензија поводом нових књига, зборника радова, часописа и сл., водио је више десетина радио и тв емисија; те написао више од 100 енциклопедијских одредница за Енциклопедију Републике Српске и других текстова.

Живи у Бањој Луци. Ожењен је и има два сина.