U pripremi zbirka pjesama ” PUT DO BESKRAJA” Seke Jevtić

 

PUT DO LIRSKOG BESKRAJA

 

Seka Jevtić, pesnikinja iz Niša, čiji su stihovi oblikovani u tišini prirode i lepoti porodičnog života, svojom poezijom vodi nas na emotivno putovanje kroz lavirint ljubavi, gubitka i unutrašnje transformacije. Detinjstvo koje je provela u selu Jelašnica kraj Knjaževca, oblikovalo je njen senzibilitet prema jednostavnosti, lepotama prirode i unutrašnjem miru. Iako je njen profesionalni put bio usmeren ka administraciji, kroz godine je Seka Jevtić postala prepoznatljivo ime na polju poezije, u kojoj je pronašla svoj istinski poziv. Njene prve stihove pamtimo kao iskrene, jednostavne i duboko emotivne. Do danas je napisala više od hiljadu pesama, a mnoge od njih zaživele su kroz melodije koje su komponovali popularni muzičari. Prva zbirka Kad srce okrzne žar (2024), donela je uvid u njen poetski svet, a druga zbirka koja je pred nama, Put do beskraja, duboko je introspektivna, sazrela kroz životna iskustva i bolne, ali i lekovite trenutke ljubavi, nade, rastanka i gubitka.

Poezija Seke Jevtić nije tek zbirka reči, već odraz duše žene koja je proživela mnoge emocije i iskustva. Njene pesme, prožete temama introspekcije i refleksije, istražuju univerzalne ljudske teme – ljubav, smrt, tugu, ali i nadu. Ona nas poziva da se suočimo sa sopstvenim ogledalom, da prepoznamo snagu u slabostima i da, kroz pogled u sebe, pronađemo mir. Na društvenim mrežama, preko stranice „Beskrajno jedinstven”, Seka Jevtić deli stihove i ljubav prema svom prerano preminulom suprugu, čime je stvorila prostor za dijalog o ljubavi koja je večna. Ta stranica, sa više od 26.000 pratilaca, postala je pravi simbol njene posvećenosti i snage, koje uspeva da unese u svaku pesmu koju piše. Pesnikinja Jevtić nas podseća da je život složen mozaik osećanja, koji se ne sastoji samo od svetlih trenutaka, već i od onih tamnijih, koji utiču na nas, oblikuju nas i stvaraju.

Zbirka Put do beskraja otkriva dublje slojeve ljudskog postojanja kroz stihove koji se bave ljubavlju, tugom, nadom i željama koje oblikuju naš život. Naslovi pesama kao što su „Tuga beskrajna”, „Veruj u sebe” i „Život satkan od želja” govore o univerzalnim temama koje duboko pogađaju svakog čitaoca. Pesnikinja majstorski oslikava unutrašnje dileme i nesigurnosti, ali i snagu koja dolazi kroz ličnu refleksiju i veru u sebe, čak i u trenucima bola i gubitka.

Već u prvoj pesmi „Život u ogledalu”, autorka nas uvodi u svet samorefleksije, gde se ogledalo ne koristi samo kao fizički predmet, već kao metafora za unutrašnje sagledavanje života. Tu je susret sa sobom, sa prepoznavanjem svojih unutrašnjih slabosti i snaga koje su na životnom ispitu onda kada nas ostavi voljena osoba. Ova pesma postavlja ton celokupne zbirke, koji se razvija kroz pesme poput „Potraži me” i „Svetlo u tami”, u kojima Jevtić poziva čitaoca da se ne boji traženja odgovora u svom srcu, čak i kada put pred njim deluje mračno.

Ljubav je središnja tema zbirke i ona se pojavljuje u različitim oblicima – kao romantična i porodična ljubav, ali i kroz motive rastanka. Pesme poput „Lepota ljubavi”, „Život si moj” i „Ti si pesma moja” osvetljavaju onu nežnu, ali i snažnu stranu ljubavi koja nas motiviše, koja nas podstiče na rast i promene, i koja nas tera da se suočimo sa sopstvenim ranama. Ljubav u ovim pesmama nije idealizovana; ona je prava, ponekad bolna, ali uvek iskrena. Pesma „Ne veruj da me nema” posebno istražuju ideju ljubavi koja traje i nakon što su reči utihnule, ljubavi koja ostaje sa nama čak i kada fizički ne možemo da je dodirnemo.

Seka Jevtić ne beži ni od tuge i gubitaka. Pesme kao što su „Tuga beskrajna”, „Kada odem”, i „Tugu prate suze” prikazuju emotivnu dubinu koja proizlazi iz gubitka, ali i način na koji nas tuga oblikuje. U pesmi „Ako te život odnese”, autorka se bavi temom rastanka i prolaznosti života, podstičući nas da preispitamo vlastite sigurnosti, ali i da cenimo svakodnevne trenutke.

Pored velikih, univerzalnih tema, zbirka sadrži i pesme koje govore o svakodnevnim trenucima i detaljima koji čine život bogatijim. „Značajna sitnica”, „Dugine boje”, i „Svuda je ljubav” podsećaju nas da se snaga života krije u malim, gotovo neprimetnim trenucima. Autorkina pažnja na ove sitne, ali dragocene trenutke daje zbirci notu optimizma, koja se upotpunjuje pesmama poput „Večno moja” i „Jedina želja”, koje ističu nadu i veru u snagu ljubavi i želja koje nas pokreću.

Kako zbirka odmiče, tako se otkriva sve dublja i složenija jezička i emotivna slojevitost. „Živim sa tvojim likom”, „Večita snaga”, i „Svetionik u tami” postavljaju pitanje postojanja nečega trajnog, neuništivog, kroz stihove koji nas pozivaju da pronađemo svetlost čak i u najmračnijim trenucima:

 

I nikad ne daj da ljubav nestane,

 pusti da slobodno širi grane,

 a ja ću tebi, onako kako mogu,

 priviti se uz telo i dodirnuti nogu.

 

Ni tada se ne plaši,

sa mnom je neko viši.

Odlazak na nebo, visoko

samo je želja u duši, duboko.

 

Pokušaću da letim

i svega da se setim,

jer duša i ljubav ne umiru,

one zauvek ostaju u svemiru.

 

Ova knjiga je i poetizovana refleksija o životu, ljubavi i smrti, o tragovima koje ostavljamo u svetu, i o tragovima koje svet ostavlja u nama. Kroz stihove ove zbirke, Seka Jevtić nas podseća da svakodnevno živimo sa sopstvenim „ogledalom”, da kroz svoje želje, strahove i ljubavi uvek tražimo odgovore koji su već u nama. Na kraju, zbirka donosi i pesme koje odražavaju autorkinu samosvojnu refleksiju o životu i iskustvima. Pesme poput „Beskrajno jedinstven”, „Jednom sve se desi”, i „Neka ostane” pozivaju čitaoca da razmisli o tome šta ostavljamo iza sebe, o tome što je stvarno važno i kako ljubav može da traje i onda kada nestanu svi drugi dokazi.

Zbirka Put do beskraja sadrži devedeset i četiri pesme, od kojih svaka nosi specifičan emotivni naboj. Ponekad su to tiha, spokojna zapažanja o ljubavi koja je prošla, ponekad razmišljanja o svetu i njegovoj prolaznosti, a ponekad se pesme otvaraju ka introspektivnim pitanjima o starenju, telu i sećanjima.

U samoj osnovi pesama Seke Jevtić leži potraga za smirenjem duše i pomirenjem sa stvarima koje ne možemo promeniti. Već pesma „Život u ogledalu” otvara zbirku sa temom refleksije, sećanja i unutrašnje borbe. U njoj, kroz slike prošlosti i sadašnjosti, pesnikinja prikazuje duhovnu potresnost lica koje se preispituje kroz iskustvo života. Pesma započinje stihovima: „Kao da mi dodiruješ ruku, / svake noći, u to isto vreme.” Ovaj stih uvodi čitaoca u tugu i bol zbog nečega što je prošlo, ali ostalo u duši. Kroz stihove „A ti s drugom negde ljubav vodiš, / k’o s đavolom novi pakt da sklapaš”, Jevtić prikazuje emotivnu borbu, ali i trag koji ostaju u srcu nakon što se ljubav promeni. Pesma „Čuvaj se” nosi elemente ljubavi i straha od gubitka, ali u isto vreme daje vernost u pogledu trajne ljubavi. Autorka peva: „Čuvaj se, radosti moja, / u tvom osmehu leži snaga.” Lirski subjekt obraća se voljenoj osobi, ali takođe traži zaštitu, što daje pesmi melanholički ton, kao da postoji nesvesni strah da će ljubav nestati. Ovaj motiv traženja sigurnosti u ljubavi prisutan je kroz čitavu zbirku, stvarajući sliku ljubavi kao stalnog izvora podrške i snage. U pesmi „Simbol sreće”, Jevtić se osvrće na prošle ljubavi i na onaj specifičan trenutak kada ljubav ostane u sećanju, postajući „simbol sreće”. Kroz stihove: „Naši su životi iza barikada / ostali zauvek kao simbol sreće”, pesma se bavi temom prolaznosti vremena i promene u ljubavnim odnosima, ali i snage koja ostaje u sećanjima na lepe trenutke. Zbirka je bogata emotivnim opservacijama o tome kako se ljubav, iako fizički nestala, može transformisati u nešto večito, nešto što živi u uspomenama. Pesma je podsećanje na snagu sećanja, koja, iako često bolna, može ostati simbol lepršavog i vrednog. Jedna od najdubljih pesama zbirke je „Podstanar u sopstvenom telu”, koja otkriva spoznaju o starosti i prolaznosti. U njoj, pesnikinja se suočava sa fizičkom promenom i gubitkom identiteta: „Podstanar u telu postadoh sve više.” Ovaj stih je emotivna kulminacija zbirke, jer autorka ne pokušava da izbegne stvarnost, već je prihvata, kao i neizbežnu prolaznost života. Sa ovim stihovima, Jevtić pokazuje hrabrost da se suoči sa telom koje više nije isto, ali istovremeno i dušom koja ostaje nepromenjena u njemu i koja pamti četrdeset godina ljubavi.

Izuzetna je pesma „Ne tražite pesnika u pesmi” koja predstavlja promišljenu i emotivno nijansiranu meditaciju o ulozi pesnika u svetu koji ga često poistovećuje sa sopstvenim stihovima. Autorka vešto rasklapa tu zabludu već u uvodnim stihovima, podsećajući da pesnik postoji izvan pesme, sa sopstvenim teretima, radostima i ranama koje se ne mogu uvek raspoznati u njegovom pisanju:

 

Ne tražite pesnika u pesmi,

imao je život i ranije,

nosio je breme svog života –

ono lepo i ono što nije.

 

Pesme piše i po tuđoj želji,

ponekad se iz prikrajka javi,

tek toliko da znate da živi

i u sreći i najvećoj stravi.

 

Time se pesma pozicionira kao svojevrsni metatekst, promišljanje o poetičkom činu, ali i o ljudskoj sudbini uopšte. Dalji stihovi otkrivaju slojevitu dinamiku između stvarnosti i poezije: pesnik piše i na zahtev i iz unutrašnje potrebe, povremeno se povlačeći u senku, ali nikada ne prestajući da bude svedok života, u njegovoj lepoti i stravi. Kroz slikovite metafore i smirene ritmičke prelaze, pesma prikazuje život kao nepredvidljivu putanju, rasutu između planova koji se rasipaju i trenutaka koji iznenada zasijaju poput duge posle kiše. Posebno upečatljiv je spoj emotivnih registara, od setnosti do vedrine, i naglih, snažnih udaraca sudbine, predstavljenih slikom groma koji iz vedra neba podiže čoveka. Ipak, pesma se završava u duhu etičke jasnoće: podsećanjem na važnost korena, zahvalnosti i dobrote koju svako nosi ili traži. Time ova lirska celina ostvaruje uravnoteženu kombinaciju introspekcije, refleksije i moralne poruke, ostavljajući snažan utisak o zrelosti i dubini autorskog glasa.

Zbirka poezije Put do beskraja Seke Jevtić predstavlja specifičan umetnički izraz koji nije samo zbirka stihova, već autentičan pečat tekstopisca koji je, kroz godine iskustva u pisanju za narodnu i zabavnu muziku, usavršio svoju sposobnost da kroz reči prenese snažne emocije i duboke misli. Ova poezija nije klasična u smislu forme i konvencija koje često karakterišu „visoku” poeziju. Naprotiv, to je poezija koja ima muzički ritam, melodičnost i narativnu jasnoću, što je karakteristično za pesme koje često postaju deo popularne muzike.

Iako su stihovi Jevtić emotivno duboki, oni nisu hermetični niti teški za razumevanje, naprotiv, oni govore jezikom svakodnevnog života, govore o ljubavi, gubitku, sreći i patnji na način koji je dostupan svakome. Poezija Seke Jevtić nosi tu osobitu lepotu jednostavnosti i iskrenosti, koja dolazi iz njenog iskustva tekstopisca, koji je naučio da u nekoliko stihova zabeleži čitav svet emocija i priča. Njena poezija ima onaj ritmičan, melodičan kvalitet koji je karakterističan za stihove koji postaju pesme. To je poezija koja je u svakom trenutku spremna da postane deo svakodnevnog života i zvučne kulise.

Put do beskraja osvetljava složenost duše autorke, ali u isto vreme i sposobnost da na jednostavan, ali snažan način prenese emocije koje svi prepoznajemo. Jevtić kroz pesme ne teži komplikovanim metaforama i hermetičnim strukturama, već kroz jasne slike i jednostavne stihove uspeva da stvori emotivnu dubinu i da pokrene pitanje postojanja, ljubavi i prolaznosti. Kroz stihove, ona nas vodi u svet u kojem je ljubav stvarna, ali i bolna, gde je sreća često prolazna, a starenje i gubitak neizbežni. Ovo je poezija koja je emocionalno direktna, jednostavna, ali bogata u značenju – poezija koja se može čuti u svakodnevnom životu, ali koja istovremeno nudi univerzalnu istinu.

Kao tekstopisac, Seka Jevtić je razvila neverovatnu sposobnost da u jednoj pesmi sažme sve što treba reći, a to je veština koja je preneta i u ovu zbirku. Put do beskraja je, stoga, zbirka koja u svojoj jednostavnosti ima snagu da se poveže s čitaocem, da ga dotakne i podstakne na razmišljanje, baš kao što to rade najlepše narodne i zabavne pesme. Kroz ovu zbirku, pesnikinja Jevtić pokazuje da pesma nije samo umetnost reči, već i umetnost života – umetnost kojom se dočarava svet u svim njegovim oblicima, od radosti do tuge, od ljubavi do gubitka, a sve to u jednostavnom, ali moćnom stihu.

Poezija Seke Jevtić nije samo emotivna, već je i refleksivna. U njenim pesmama se oseća duboko razmišljanje o prolaznosti života, o ljubavi koja je nesavršena i koja se menja kroz godine. Seka Jevtić kroz pesme pokazuje kako ljubav nije samo momentalna sreća, već ona nosi sa sobom i tugu, gubitak i neizvesnost. Sa svakim stihom, ona se suočava sa osećanjima i pitanjima, istražujući svoja iskustva i ostavljajući čitaocu prostora da se prepozna u njima. Jevtić piše u prvom licu, stvarajući duboku intimnost u pesmama koje govore o ljubavi, sećanjima i prolaznosti. Kroz njene stihove, čitaoci se suočavaju s pitanjima postojanja, vremena i ljubavi – temama koje su univerzalne i koje se odnose na svakog od nas.

Put do beskraja nas poziva da se ogledamo u stihovima Seke Jevtić, da se prepoznamo u njenim sećanjima, njenim ljubavima i njenim bolima, i da shvatimo da, bez obzira na sve što smo prošli, ljubav i sećanje ostaju snaga koja nas pokreće i čini život vrednim življenja.

 

Milica Milenković

 

Samospoznanje na putu do beskraja u poeziji autorke Seke Jevtić

 

Ne možeš pobeći od beskraja,

bekstvom u neki drugi beskraj,

 ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući

se da možeš da pronadeš različito.

– Umberto Eko

 

 

Samospoznanje počinje kada shvatimo da je putovanje važnije od cilja. Ako bismo život uporedili sa putovanjem, ovo tumačenje bi bilo još istinitije, bez obzira da li je cilj beskraj, večnost ili mrak. Ako smo vernici, taj put do beskraja najbolje prepoznaje srce, ono je fenjer svakoj tami, srce je naša zvezda putevodilja i kada nam se čini da tumaramo izgubljeni.

Zbirka poezije ,,Put do beskraja” autorke Seke Jevtić pruža projekciju života i sopstva, kako bi svoja saznanja reflektovala na nas. Ova zbirka od stotinu pesama, tematski i stilski raznovrsnih, ima svoju misiju, da nam usmeri pravac ka beskraju, čak i dalje, van njega, u jezgro suštosti našeg postojanja. I ova zbirka to čini upravo onako kako bi ta refleksija sopstva uputila na samospoznanje. Naslov zbirke je po istoimenoj pesmi ,,Put do beskraja”, koja zapravo i otkriva glavnu misao pesnikinjinu:

 

Nije teško znati kojim putem poći:

slušaj svoje srce − kroz trnja će proći,

da pronađe svetlost koju srce želi.

 

Ta svetlost je pogon za krila duše, kojom se beskraj preleće.

Prva, prološka pesma ,,Život u ogledalu” je ljubavna pesma, pesma pripadanja i pesma otuđenosti, ljubavi, prevare i oproštaja. Koliko god delovala kontradiktorno, zapravo je duboko istinita i vrlo česta priča, nosi lepu poruku ljubavi i praštanja. Druga pesma ,,Tuga beskrajna”

pak ima mračne tonove, jer govori o jednom teškom životnom trenutku gubitka drage osobe, kada reči utehe ne postoje:

 

utehe nema, glave pognute,

rekoše samo meni na kraju.

 

Pored ljubavnih pesama, refleksivne zauzimaju veliki deo zbirke, zato pesma ,,Veruj u sebe donosi suštinu, svrhu postojanja – veru. Jer samo uz veru sve je ostvarivo i moguće. Toliko je pesama s divnim porukama, punih ljubavi, pesama koje pevaju o sreći, o nedostajanju, o pripadnosti, snovima, lepoti, željama; naslovi pesama dovoljno govore za sebe: ,,Sreća u martu”, ,,Samo moj”, ,,Život si moj”, ,,Simbol sreće”, ,,Moj neko”, ,, Posebni postoje”, ,,Tu si pored mene”, ,,Dolaziš u snove”, ,,Vera”, ,,Živim sa tvojim likom”… Ovakve pesme svako želi da čita, toliko je danas ružnih tema, teških priča, fali nam istinske ljubavi i lepote, fali nam neko kao Seka, da i kada kritikuje voljenu osobu ,,Jeftino si prodao trenutke” to čini na jedan dostojanstven način, bez uvreda, suvišnih opisa, već samo perom srca slika emocije:

 

Jeftino si prodao trenutke,

one gde smo čekali se stalno.

 

Takva je i pesma ,,Kad srce ne sluša razum”:

 

Kako pamet dozvati razumu,

kad odavno telo i duša slute?

 

Suptilno, živopisno, i kad poručuje dragom ,,Noć mi te duguje” i ,,Noć mi te daruje”. Primetno je da autorka ima uzore u poeziji, kao i da ceni dobru muziku i kvalitetne tekstove, upravo iz pomenutih pesama je jasno. Njen je ,,Život satkan od želja”, ona kaže ,,Moje su misli ptice”, njene ,,Želje nisu lažne”, ona zna da ,,Ništa nije uzalud”, ponekad se oseća kao ,,Podstanar u svom telu”, ali je srećna i ispunjena jer ,,Starost je lepa”. Nekoliko pesama je posvećeno i poeziji, jedna od njih je ,,Ne tražite pesnika u pesmi”, ovom pesmom autorka nam poručuje da poezija nije uvek biografska, poezija ima širinu, kako je navela ,,pesme piše i po tuđoj želji”, zapravo to je jedna od zabluda da pesnici uvek pišu o sopstvenim iskustvima, stoga pesnikinja demistifikuje to mišljenje i otkriva moć pesnika da razume svako biće i da dodirne svako srce svojim stihom. Pesnikinja je to svojom poezijom, nesumnjivo, uspela.

 

Zbirka poezije ,,Put do beskraja” jeste svojevrsni vodič kroz jedan svrsishodan život umetnice, ona nas podseća na najvažnije uzdanice na tom putu do večnosti: ljubav, veru i nadu. To trojstvo iz kojih izrastaju krila duše.

Msr Nevena Milosavljević

 

 

Seka Jevtić rođena je 21. septembra 1957. godine

u Zaječaru. Detinjstvo je provela u selu Jelašnica kod

Knjaževca, u zagrljaju prirode i topline porodičnog

doma, koji su oblikovali njenu nežnu, ali postojanu

dušu.

Završila je Građevinsko-tehničku školu,

arhitektonski smer, a profesionalni put nastavila kao

finansijski rukovodilac u Knjaževačkoj gimnaziji.

Danas, u penzionerskim danima, živi sa ćerkom,

zetom i unucima, Veljkom i Nađom, koji su njena

svakodnevna inspiracija i radost.

Poezijom se bavi od rane mladosti, a do sada je

napisala više od hiljadu pesama. Na mnoge njene

tekstove komponovana je i narodna i zabavna muzika,

što svedoči o njenom raskošnom osećaju za melodiju i

ritam reči.

Njena prva knjiga, „Kad srce okrzne žar”

objavljena je 2024. godine u izdavačkoj kući ASoglas

iz Zvornika (BiH), u izdanju Dejana i Sanje Spasojević.

Druga zbirka pod nazivom „Put do beskraja”

donosi poeziju sazrelu u tišini i prosvetljenu kroz

iskustvo ljubavi, gubitka i ponovnog pronalaženja

sebe. U njoj se prepliću sećanja i sadašnjost, bol i

snaga, slutnja i mirenje. Svaki stih otkriva novo lice

života − jedno od onih koje ogledalo duše pokazuje tek

kad proživimo sve što smo mogli i morali.

Autorka je aktivna i na društvenim mrežama,

gde na stranici „Beskrajno jedinstven” okuplja više

od 26.000 pratilaca. Ta stranica, posvećena njenom

prerano preminulom suprugu s kojim je delila

četrdeset godina braka, postala je simbol ljubavi koja

ne prestaje ni kad reči utihnu i izvor inspiracije za

mnoga njena dela.