Из рецензије:
Аутор се у овој збирци са носталгијом присјећа свог родног краја. У том родном крају је све одисало свјежином и љепотом, али рат прекида све лијепо и доноси страдање и страх. Након напуштања родне груде лирски субјекат не проналази мир нигдје. Поред физичких рана задобијених у рату, рекло би се да су оне на души много теже и дубље. Поред ових пјесама, ту су и пјесме које су тематски директно повезане са ратним периодом. Те пјесме говоре о тешком искуству ратовања и о свјесности да се отаџбина мора бранити.
Овом аутобиографском збирком аутор чува од заборава дио своје прошлости и потврђује изреку да “ријечи лете, записано остаје“.
Дејан Спасојевић