У припреми збирка пјесама за дјецу “ИМА НЕШТО МЕЂУ НАМА“ аутора Мирослава Кокошара

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ И ПОРОДИЦУ

            („Има нешто међу нама“ Мирослава Кокошара)

Мирослав Кокошар је познати и признати српски песник за децу. Његове песме одавно су нашле место у антологијским изборима, уџбеницима, библиотекама, школама и, што је најзначајније, у срцима читалаца. Одликује их тематска и језичко-стилска разноврсност, ведрина, лирски хумор, чији циљ није да укаже на мане и да укори, него да истакне значај неспутане игре и дечије маште. Све ове вредности, уз изразиту емотивност, присутне су и у књизи „Има нешто међу нама“.

Мирослав Кокошар пева из угла лирског јунака, детета предшколског и млађег школског узраста, које кроз игру, најчешће раздрагано, понекада и драматично, открива свет око себе и стиче прве праве представе о односу према другима. Па чак и када су са тачке гледишта детета те представе недовољно складне, песник их доводи у реални, па и хармонични  однос, употребом благог хумора, из кога избија топлина и љубав према породици, а остали лирски јунаци, углавном из породичног круга (деда, бака, мама, тата), који на први поглед ограничавају дететово схватање слободе, постају морални узори. Песме Мирослава Кокошара садрже и васпитну компоненту, али нису дидактички сувопарне и искључиве; не ограничавају и не препоручују, већ кроз досетке, шале и језичке игре подстичу радозналост и подржавају дечију креативност.

Књига песама „Има нешто међу нама“ садржи лирске кругове о породици, школи, природи, биљном и животињском свету и неизбежним наговештајима буђења првих симпатија и прве љубави („Кишобран“, „Игра жмурке“, „Морнар“, „Има нешто међу нама“). Настављајући богату традицију српске лирике за децу, Кокошар обогаћује властиту поетику специфичним поступцима: травестирањем народног стваралаштва, попут преобликовања „приче о два јарца“ („Насред брвна“), о необичавањем жанровске структуре, као у песми „Бака и Црвенкапа“ („њих је само занимало / да уђу у неку бајку“), или обликовањем жанровски остварене духовне поезије за децу („Свети Сава“, „Божићна песма“). У песмама Мирослава Кокошара присутни су и поступци онеобичавања, зачуђености  („Ја сам био / луде среће / да се родим / без одеће“) и контрастног  поентирања, преобликовања неочекиваног у реално и могуће („Прсти“, „Ветар“). Када су у питању односи у породици и школи, Кокошар синтаксички сведеним, али асоцијативно развијеним сликама,  уводи веома комплексне развојне теме, прилагођавајући их дечијој осећајности: положај и одрастање јединца у породици („Јединац“), осамостаљивање и адаптација првака, односно транзиција са предшколског на школски узраст („Првак“, „О једном прваку“, „Прво слово“, „Нико као моја бака“, „Књига“), здравље и проблеми са исхраном („Чиста песма“, „Сањам како једем“, „Здрава песма“), тајанствени односи у породици („Крунисана љубав“, „Љубав из вртића“), неспоразуми између родитеља са наговештајима развода („Финоћа“). Зато ове песме суштински превазилазе устаљене оквире књижевности за најмлађе и жанровски се остварују као песме за децу и породицу.

Праву свежину доносе песме о селу и сеоском амбијенту, животињама, природии годишњим добима, у којима се акустичким и визуелним сликама сугеришу боје и мириси детињства („Бакина кока“, „Биће млека“). То су окрепљујуће, лековите песме, попут „лековитих разних трава“ из песме „Биће млека“, јер враћају дубоким завичајним коренима и бистрим изворима. Кокошар пише „чисте песме“, које се не односе само на телесну хигијену, као у песми „Чиста песма“, него и на чистоту одрастања и сазревања. То је чиста лирика, ослобођена сувишних наративних слојева, моралисања и дидактичке наметљивости, освежена благим хумором и музикалношћу стиха, као и односима поштовања према природи, природним појавама („Кошава“) и кућним љубимцима, са којима се усложњава значење пријатељства. Дидактичности су ослобођене и пригодне песме, посвећене заштити човекове околине („Несавесна песма“, „Планине“), у којима се суморне појаве из стварности прекривају природним лепотама и свешћу о значају очувања животне средине („Кад престане једном / човек шуму сећи, / бићемо планина / и још много већи“).

Ако би требало у књизи „Има нешто међу нама“ издвојити песме које наговештавају вредносну лествицу поетике Мирослава Кокошара, онда би то свакако, уз антологијску песму „Мени је мене жао“, били лирски портрети („Мамино срце“), стиховане басне („Немогуће жуто пиле“) или песме кратког стиха („У мом селу“, „Кошава“, „Пахуљице“, „Врапци“), у којима поетске слике извиру из музичких слојева и попут музике, без видљивих порука и поука, без доминације садржине над формом, имају повратно дејство на естетски доживљај читалаца. У песми  „Планине“ песник пева о планинама које су „по својој лепоти достојне висине“ и које су „на пола пута од земље до неба“. Мирослав Кокошар је закорачио својим стваралаштвом ка висинама српске поезије за децу, у чијем се средишту налази свет детињства као непресушни извор инспирације и као најсјајнија звезда.

 

Велиша Јоксимовић

 

Поетски храм породице и детињства у поезији Мирослава Кокошара

Збирка песама „Има нешто међу нама“ песника Мирослава Кокошара својеврсна је антологија новијег песничког стваралаштва овог врло плодног и врло омиљеног песника за децу. Поред антологијских песама које су нашле пут до многих дечијих срца, као и до срца чланова њихових породица, као што су песме „Има нешто међу нама“, „Љубав из вртића“, „Мени је мене жао“, и многе друге, којима млади рецитатори освајају бројне награде на такмичењима из рецитовања, ова збирка садржи праву ризницу песама зналачки испеваних у част наизглед обичних догађаја у животу сваког детета, који у стиховима Мирослава Кокошара постају прави мали празници. У збирци „Има нешто међу нама“ у стихове се уплићу сва годишња доба, сва доба дана и најразличитије природне појаве и феномени који се младим читаоцима приближавају кроз њима врло блиску песничку визуру. Ту су и песме о животињама, о кућним љубимцима, о предметима који заокупљају дечију машту и чију им сврху на духовит и лепршав начин песник Мирослав Кокошар стихом објашњава. Кроз целу збирку провлачи се познати сан детета да што брже одрасте. Тако у збирци постоје песме о преломним догађајима одрастања као што су полазак у први разред, учење првих слова, сусрет с првом књигом, игра жмурке, прва љубав, доживљај љубави међу родитељима, породични односи с ближим и о даљим члановима породице, снови о будућности из којих читамо жељу да дете једног дана буде фудбалер или морнар. У свим песмама постоји неки духовити обрт који настаје кад се дечији доживљај света доведе у везу са реалношћу која дете окружује. Ту су и песме с тзв. поучном нотом које на поетски начин упућују младог читаоца на важност чувања здравља, здраву исхрану, на чување околине и природе, на љубав према селу и идиличном сеоском животу, на љубав према сопственом наслеђу. Мирослав Кокошар је прави породични песник не само по томе што породицу у животу и у поезији ставља на прво место, него и по разноврсности мотива везаних за породични живот. Свакако најдуховитије и најразноврсније су песме управо с овом тематиком као што су песме „Мамино срце“, „Љубав из вртића“, „Нико као моја бака“, „Бакини зуби“, „Дедина коса“, „На плажи“, „Финоћа“, „Ауто мога тате“, „Кућна вага“… Из свих ових и сличних песама провејава симпатија детета према ситним несавршеностима својих најближих који му помажу да постане човек, да упозна живот и доживи љубав, те да је као највећу вредност „што не може да се купи“ пренесе и генерацијама које долазе.

У свакој од ових песама у збирци „Има нешто међу нама“ читаоци, и они млађи и они старији, могу препознати тренутке сопственог детињства и у томе је њихова непролазна вредност.

Александра Дракулић, професор књижевности

 

Не постоји у српском песничком видокругу песник за децу а да сажетије пише песме од Мирослава Кокошара. Једино њему успева да се у краткој песничкој форми искаже у пуном сагласју са лепотом и мисаоношћу. Нико не уме једноставније, а поучније да искаже свој дар и освоји на пречац срца публике. Посебност поезије Мирослава Кокошара одликује емотивност. Са педагошког и социолошког становишта велики број песама би могао служити родитељима као приручник како васпитати дете.

Тоде Николетић

 

Духовита поезија за децу.То је оно што деца траже од песника!  Мирослав Кокошар им то даје. Он пише као да је и сам дете. Отуда није ни чудо што га деца воле и поштују. Лепршавим стиховима уме да врати у детињство и оне најозбиљније и у поодмаклим годинама. Читајте га кад сте тмурни, нерасположени, уморни и безвољни. Видећете, вратиће вам осмех после прве прочитане песме.

Раша Попов

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми збирка духовних пјесама “ХРИСТОВ МИР“ Милоша Димића

„Господе, даруј мир Свој људима Својим. Господе, пошаљи слугама Својим Духа Светог да би загрејао …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *