Из штампе је изашла књига “ЉУБАВ,ВЈЕРА, НАДА“ аутора Драгана Кљајића

Из рецензије:

 

 

Аутор се у овој збирци са носталгијом присјећа свог родног краја. У том родном крају је све одисало свјежином и љепотом, али рат прекида све лијепо и доноси страдање и страх. Након напуштања родне груде лирски субјекат не проналази мир нигдје. Поред физичких рана задобијених у рату, рекло би се да су оне на души много теже и дубље. Поред ових пјесама, ту су и пјесме које су тематски директно повезане са ратним периодом. Те пјесме говоре о тешком искуству ратовања и о свјесности да се отаџбина мора бранити.

Овом аутобиографском збирком аутор чува од заборава дио своје прошлости и потврђује изреку да “ријечи лете, записано остаје“.

 

 

Дејан Спасојевић

 

 

Биографија

Драган Кљајић, син Ђорђе и мајке Стоје (рођене Милошевић) рођен 27.2.1976. године у мјесту Острожница, општина Босанска Крупа. Рођен као најмлађе дијете својих родитеља, послије сестара Љиље, Миље, Бранке и Здравке. У Босанској Крупи завршио ОШ „Ђуро Пуцар Стари“ и ССШ „Бранко Ћопић“. Почетком ратних дешавања 1992. и 1993. године почиње са писањем романа и пјесама, а које се базирају на истинитим догађајима. За вријеме ратних дешавања добровољно се пријављује у војни одсјек Крупа на Уни 1993. године, те је од 10.10.1994. године био ангажован као припадник 2. БВП у саставу 2. Крајишког корпуса, гдје због напада на српске положаје пролази и обилази читаву ратну зону 2. КК од Новог Града-Крупе-Бихаћа-Дрвара-Петровца-Кључа-Грахова-Динаре-Гламоча-Старетина и Шатор планина у дужини око 200 километара. Због физичког изгледа, способности и лика, добија ратни надимак Негер и учествује у акцијама у одбрани Републике Српске са припадницима Орлови Грмеча, тј. 2. ИДО 2. КК, СБП АТД Бања Лука, као и припадници Книнџе и осталих специјалних јединица и извиђачи који су били у саставу Бригада. У току враћања линије на крупском ратишту на коти Грабеђ и Алибеговић коса лакше је рањен у ногу, те не иде на боловање, да би 30.06.1995. године приликом враћања Шатор планине  тешко рањен у предјелу главе и леђа. Због пада Крајине прекида са боловањем и прикључује се у МУП ЦБП за АТД Бања Лука, те мимо крајишког ратишта одлази на сарајевско ратиште изнад Вогошће у одбрани коте Жуч због могућности муслиманске офанзиве. У мјесту Вогошћа приликом гранатирања, у непосредну близину дошло је до пада гранате,  задобија блажу повреду, оштећење ушних опни, тј. слуха. Приликом пада Крајине, док је исти био рањен и на лијечењу у Бања Луци, остаје му један роман и збирка пјесама, као и породично имање у Крупи на Уни, а које су муслиманске снаге заузеле, те опљачкале и запалиле.

 

 

Са писањем наставља до 2000. године, што значи да је ова збирка пјесама настао у времену од 1993. са сјећањем до 2000. године, тј. 17 године живота писана у намјери да угледа свјетлост дана. 2004. године завршава ВШС у Београду, а ВСС у Сарајеву. Два пута се женио и тренутно је разведен. Отац троје дјеце, двије кћерке из првог брака (Свјетлана и Теодора) и син Василије из другог брака. Ради и даље у МУП-у Републике Српске, са адресом становања град Зворник, насеље Цер бр. 17.

Збирка пјесама „Љубав-Вјера-Нада“ је специфична јер узимамо у обзир да смо створени и рођени из љубави, те живимо са вјером и надом у љубав, док нас смрт не растави. Вјера зависи од чина рођења, религија, вјероисповест, националност, традиција и култура, обичај, одгој у патријахалном духу у породици. Нада, читав живот, ма колико био сладак и горак, пун падова и успона, нада задња умире.

Док пишем ова слова и оловком остављам траг, знам да живот иде даље, ма колико био драг и да ће неко можда се пронаћи и неку поуку извући.