Интервју са Славом Станојевић, ауторком похваљене збирке поезије „Чувари истине“

Љубав је најљепша и највећа умјетност“

АСинфо: За сам почетак разговора можете ли нам укратко рећи нешто о себи, чиме се бавите, гдје живите, од када пишете?

Слава Станојевић: Рођена сам 2.9.1969. године у Бежљи, селу које је десетак километара удаљено од Теслића, „у малој кући на врху бријега“, (како у пјесми кажем), као пето и најмлађе дијете Дује и Лазара Цвијановића. Одрастала сам у осмочланој породици, (с нама је живјела и моја драга тетка Стана, очева сестра), тако да је кућа била пуна љубави  и радости, а за столом чељади као да је слава.

Поезију пишем од дјетињства. Отац је био трговац, куповао ми је сликовнице, па сам научила читати и писати прије поласка у школу. У школи сам била члан литерарне секције, и већ као дијете добијала наградице за стихове које сам писала.

            До сада су се у јавности појавиле три моје књиге, (Сјећања, Бићу дијете и Остаће пјесме), двије су за дјецу а једна за одрасле. Спреман је и нови рукопис поезије за дјецу, (Татина маза) као и рукопис „Чувари истине“ за који сам прошле године добила похвалу. И раније сам учествовала на поетским конкурсима и Богу хвала имала прилику да будем награђивана, похваљивана и да моје пјесме или приче буду уврштене у заједничке зборнике.

Од фебруара 2018. године предсједник сам Књижевног клуба „Просвјета“ који дјелује у оквиру СПКД „Просвјета“ у Теслићу. Радим у ОШ „Вук Караџић“ у Витковцима, као учитељица, а живим са породицом у Теслићу.

АСинфо: Честитамо на овој похвали јер је конкуренција на прошлогодишњим 5. Дринским књижевним сусретима била заиста јака, чак 116 збирки рукописа. Реците нам Ваше утиске са манифестације одржане у Зворнику.

Слава Станојевић: Хвала, од срца.Свака похвала или награда, али и добронамјерна критика, јача у мени вјеру да овај, мени Богом дати дар, требам његовати и развијати.

Дрински књижевни сусрети постали су препознатљиви не само по борби за очување српског језика и писма, развој културе и књижевног стваралаштва, већ и по ономе без чега све поменуто не би имало толики значај, а то је стварање и продубљивање пријатељстава, с обзиром да се на овим сусретима увијек окупи велики број људи и са једне и са друге стране Дрине, али и из других држава, што има међународни значај.

Тако је било и на прошлогодишњим, петим по реду, Дринским књижевним сусретима. Велики труд и рад организатора, АсОглас Издаваштва, на челу са Дејаном Спасојевићем, је за сваку похвалу.

АСинфо: Реците нам нешто више о самој збирци, колико дуго је настајала?

Слава Станојевић: Ова збирка поезије настајала је током протекле три године. У ствари, настајале су пјесме у тренуцима инспирације или заокупљености мог духа нечим што је у мени побуђивало потребу да своја осјећања ставим на папир.

А онда сам све те пјесме настанила у заједнички дом којем сам на приједлог  уваженог рецензента Драгана Марковића дала наслов „Чувари истине“. С обзиром да су у збирци, поред љубавних, описних, … и родољубиве пјесме, као и пјесме „посветнице“, збирка и те како заслужује овакав наслов.

Драган Марковић између осталог, у рецензији каже сљедеће: … „Не устручава се песникиња да своју бол и патњу обелодани, гласно и јасно, саосећајући са мученицима свога рода и херојске историје, са патњама и жртвеним подвизима, записаним у самом генетском коду сопственог постојања. То је дуг који се мора одужити прецима и потомцима. Обасјати мучеништво својом тихом молитвом“. …

Збирка се састоји из пет циклуса, а оно што је разликује од моје претходне књиге јесте да 1. циклус чине глосе, тј. пјесме које сам писала на стихове мени посебно драгих писаца (Ј. Дучића, Д. Максимовић, А. Шантића и Д. Марковића).

АСинфо: Ви радите као просвјетни радник. Можете ли нам рећи Ваше утиске о том споју умјетник – професор.

Слава Станојевић: Љубав је најљепша и највећа умјетност, па отуд бити истовремено просвјетни радник, односно учитељица, и књижевник, потпуно је природан спој двије велике љубави: љубави према дјеци и љубави према књижевном стваралаштву.

            Љубав према стиху преносим и на своје ученике, тако да и они радо пишу, учествују на конкурсима и добијају награде, али првенствено уче да своје виђење свијета и своја осјећања пренесу на папир и да их тако овјековјече.

АСинфо: Да ли можемо ускоро очекивати објављивање похваљеног рукописа?

Слава Станојевић: Ако Бог да, овај рукопис би се ускоро требао наћи у штампи, у саиздаваштву СПКД „Просвјета“ из Теслића и „АсОглас Издаваштва“ из Зворника, што ме посебно радује.

АСинфо: Ваша порука читаоцима за крај овог разговора.

Слава Станојевић: Драгим читаоцима, како онима који дуго прате мој рад, тако и свима који ће се по први пут „срести са мојим пјесмама“, желим да им моји стихови испуне срца благошћу, топлином и љубављу.

Ако уз неке стихове пусте сузу, нека ми опросте, јер другачије не умијем писати већ онако како ми душа каже. А моја душа је каткад извор радости, а каткад туге; надања и страдања; вјере и очаја, и свега онога што чини сваки људски живот, па и мој. Слава Богу за све, а велика захвалност АсОглас Издаваштву, Дејану Спасојевићу и његовим сарадницима.

О Dejan Spasojević

Проверите и

Из штампе је изашла збирка КИНТСУГИ – ПОРЦЕЛАН ДУШЕ, аутора Ненада Адамова

ПРЕВИШЕ ПУТА РАСПУКЛА ДУША   Свако уметничко дело, свака песма, музичка композиција, ликовни рад, представља …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *