АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
БРАНКО СТАНКОВИЋ је рођен 1975.године у Фочи. По занимању је орални хирург. Живи у Бијељини а ради у Лопарама. До сада је,укључујићи и овај роман објавио пет књига и то: Чекамо васкрсење мртвих (Духовни луг, Крагујевац, 2017 г.) ,Зар је једна песма жална ( Духовни луг, Крагујевац, 2017.г.), Со соли (Пешић и синови,Београд, 2019.г.) и Врежа (Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево,2021.г.). За роман Врежа је освојио прву награду „Златну сову“ на конкурсу поменутог Завода за најбољи необјављени роман за 2021. годину. Члан је Удружења књижевника Републике Српске. Бави се проучавањем историје, религије и етномузикологије. Ожењен је и отац је два сина.
АСинфо: Роман “Тигар са Бојане“ освојио је друго мјесто на 6. дринским књижевним сусертима одржаним у Зворнику , реците нам ваше утиске са манифестације и поводом освајања ове награде?
-Заиста сам био импресиониран бројем еминентних учесника на овој престижној књижевној смотри, па је то много више личило на једну велику светковину писане ријечи, а не на уобичајену књижевну манифестацију. Тим прије, ова награда има посебну „специфичну тежину“ да тако кажем.
АСинфо : Колико дуго је писан овај роман и одакле идеја за ту тему, можете ли мало приближити читаоцима о чему се ради?
– Овај роман сам писао нешто дуже од годину дана. Тема су, грубо речено, српско-албански односи,праћени кроз визуру трагичних догађаја са краја прошлог вијека, а посебно је апострофиран злочин трговине људским органима.Прича такође паралелно прати живот и голготу једне значајне личности,професора Каплана Буровића.
АСинфо: Негдје смо прочитали да главни јунак романа није дочекао да се роман појави али да сте њему у част написали ово дјело, реците нам нешто на ту тему…
-Поменути професор, академик Каплан Буровић је читав свој живот посветио борби за слободу и истину.Нажалост, иако је добрано задужио српски народ својим дјелима у којима раскринкава лажну тезу да су Албанци аутохтони народ на Балкану и да су наследници Илира, он је потпуно скрајнут у књижевним и научним круговима.Због својих идеја, робовао је, прво у Брозовим,а затим и Хоџиним затворима и казаматима готово три деценије. Њему сам посветио ово дјело, чији излазак из штампе он нажалост није дочекао,али се надам да ће овај роман остати као вјечна успомена на њега.
АСинфо: У Вашој биографији стоји да сте прошле, 2021.године, освојили једну од најзначајних књижевних награда „Златну сову“ за најбољи необјављени роман у организацији Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.Ради се о роману „Врежа“.Можете ли нам укратко открити шта је тема те књиге?
-Да, управо тако.„Врежа“ говори о сличној и трагичној судбини два народа,српског и јерменског,која су оба доживјела геноцид у двадесетом вијеку са једне стране,а са друге плете причу о двојици храбрих осветника из ова два поменута народа,Благоју Јововићу и Согомону Техлирјану, који су узели земаљску правду у своје руке и осветили се највећим крвницима свога рода,Анти Павелићу и Талат паши, за сва зла која су учинили. У књизи се развија и морална дилема да ли је освета људска или божија кроз судбину главног јунака Милана, избјеглице из Хрватске .
АСинфо: И за крај овог интересантог и занимљивог разговора да нам откријете једну тајну.Ви сте по професији орални хирург а бавите се и књижевношћу истовремено.Како спајате наизлед, неспојиво?
-Стоматологија је моја професија,а писање хоби. Постоје додирне тачке по мени.Наиме, у свом свакодневном послу као и у другим гранама медицине,ја као и остали љекари се трудимо да успоставимо правилну дијагнозу и одредимо адекватну терапију. Тако је,чини ми се и у писању историјских романа.Копајући по давно затрпаним бунарима скривене историје, ја се трудим да откријем истину која,преточена у романсијерски писану ријеч,дјелује благотворно на ум и душу читаоца.
Разговор водио: Дејан Спасојевић
