БОГОТРАЖИТЕЉСКИ ВАПАЈ НЕВЕНА МИЛАКОВИЋА (над рукописом књиге „Радост покајања“ Невена Милаковића)

БОГОТРАЖИТЕЉСКИ ВАПАЈ НЕВЕНА МИЛАКОВИЋА

(над рукописом књиге „Радост покајања“ Невена Милаковића)

 

Незаслужену привилегију да над рукописом још непечатане књиге прозборим коју, макар и недостојну, маломоћну и штуру реч, почећу парафразом исказа Павла Флоренског који, грубо и најкраће препричан гласи, отприлике: Ако постоје Тројица Рубљова (мисли се на икону Св.Тројице, коју је иконописао Андреј Рубљов), онда сасвим сигурно постоји Бог.

Сходно томе, ако у савременијој српској поезији постоји књига која је целокупном својом унутрашњошћу окренута ка оном суштинском, дубоко личном боготрагалаштву и искреној жељи за непатвореним богоусличењем – онда је то најновије стихотвореније Невена Милаковића, насловљено као „Радост покајања“.

Невен Милаковић је и раније имао „излете“ у оно што се у теорији књижевности зове – религиозно песништво. Песме које се дотичу сакралног и религиозног, богоискателног и богоугодног, присутн су у свим ранијим Милаковићевим књигама, али је ова, нова, у целини саткана „од исте пређе“ и и има само једну, вечну и највећу, тему – Бога, и богочовеколикост у оном најшире схваћеном смислу.

Лирски, поетско-прозни „додаци“ песмама у књизи, осим што су својеврсна песма у прози, донели су и један сасвим нов, композициони пре свега, квалитет Милаковићевом ауторском делу и додатно потврдили безобалност његовог талента који, чак и када на тренутак „заклеца“, па му, метрички, понегде стих „побегне“ – својом раскошном снагом све то доведе у ред и читаоца једнако држи у стању активне пажње и „саучесништва“ на стази боготражитељској.

Нема искупљења без покајања, догматско је учење и истина за коју постоји небрајано много доказа. Нова Милаковићева књига овај догмат допуњава, песничким језиком, и допунском истином – покајање је радост, зато јер је оно највиши израз богоусличења и крунски доказ богоподобија, а нарочито стога што је искрено покајање – слобода, једина и права, а пре свега слобода од страха од смрти, слобода од казне, слобода од Божијег суда и слобода пред Божјим судом.

Милаковић нам је то – чему заправо сваки човек стреми, чак и кад тога није свестан, чак и кад није верујући – својим стиховима приближио, Милаковић нам је то опесмљено понудио, бавећи се само наизглед процесом свог личног, унутрашњег преумљења кроз покајање, како би и ми, читајући његове боготражитељске вапаје, лакше могли спознати којим путем бисмо требали ићи, како бисмо, на крају те стазе, пронашли нас саме, пронашли, поново, Господ у себи, у свом срцу, у души својој, огреховљеној много чиме, богозаборавом понајвише.

Невен Милаковић је, овом књигом, песнички речено – умро, преминуо у себи, да би нам се, у Господу и Господом васкрсао, покајан и спасен, вратио као песник чије славословљење Тројичног Бога представља врхунац песничке, па и људске, животне зрелости.

На многаја љета, Невене, на радост и ползу отечеству.

 

У Београду, септембра 2023.

Милош Јанковић

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

Зворник: Најава промоције књига “Кап живота “ и “Спасовдан“

Зворник, 11.априла у Дому омладине са почетком од 18,00часова одржаће се представљање књига “Кап живота“ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *