РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА СЕДМЕ ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ

 

Жири који је радио у саставу:

Миладин Берић предсједник

Жељка Аврић, члан

Јасна Миленовић, члан

 

Након што је прегледао више од стотињак рукописа од којих многи са својим аутентичним пјесничким рукописом завређују пажњу донио је сљедећу одлуку:

У категорији афирмисаних стваралаца прву награду освојио је рукопис под шифром „Милогора“ (Чвор – Бранимир Радовић Бато).

Другу награду освојио је рукопис под шифром „Кавсокаливит“ (Обезбојено истином – Ренато Вујаковић).

По мишљењу жирија трећу награду равноправно дјеле три рукописа. Шифра „Плавет“ (Кумова слама – Драган Величковић),  шифра „Песме са Ашиковог гроба“ (Песме са Ашиковог гроба – Марина Николић) и шифра „Осамоћени“ (Са срцем на леру – Милко Грбовић).

У категироји прве књиге жири је донио одлуку да се прва награда додјели рукопису под шифром „Спартак 68“ (Исписан кругом ријеке и птице налазим праслику своје душе – Ђорђије Бојанић), а друга награда рукопис под шифром „Бела рада“ (Бела рада – Ранка Грковић

Краће образложење за награђене рукописе:

Збирка пјесама, мада је прецизније рећи поема, Чвор указује на већ изграђеног аутора који зналачки влада везаним стихом. Збирку отвара сонетни вијенац са акростихом посвећен оцу а затвара пјесма Зимско јутро које наговјештава неки нови тренутак другачији од свега до тада виђеног. Између се налази поетски калеидоскоп живота завезан у чвор из којег има само један излаз а он је постати „трун  у оку Његовога вида“ (Трун).  Аутор црпи инспирацију из природног окружења, које поетски надограђује полазећи од залеђене слике која добија додатне боје и тиме покреће унутрашњи наратив који у коначници одузима дах (Мир. Тишина. Нигдје гласа. Вјетар језом влада. / И та срећа што ме гуши носи чудан страх, / а знам да ће да потоне и да брзо страда / кад силином згужва очи, одузме ми дах).

Обезбојено истином је поезија која је у вјечитој у потрази за космичком суштином и која се заснива на такође вјечитом питању шта је стварна сврха грађења пјесничког Скадра, односно шта у овом свијету значи бити пјесник. Које су то димензије пјесме, гдје почињу и гдје завршавају. Покушавајући да својим стиховима објасни необјашњиво аутор је близак мишљењу да поезијом треба регенерисати, обнављати и спајати, ту у траговима видљиву, наслућивану древну хармонију живота; постизати јединство: боје и звука, броја и слога, свјетлости и воде, цвијета и неба. У том својим покушајима пјесник постиже завидан мисаони ток остављајући читаоцима да сами стварају своје слике и нађу некакав свој пут који води из лавиринта (Не мораш све довести до речи / остави понешто у семенци ириса / да пупи да слано нагрезлим пурпуром мирише).

Збирка поезије Кумова слама је из више углова занимљива збирка која почесто у минијатурама слика одређене животне тренутке или пак само један трен и гдје пјесник показује свој дар да ријечима-сликама створи атмосферу која надтрајава вријеме и која између редова крије поруку. Аутор ријечи слаже као зрневље, зрно по зрно, изабрано и очишћено од нечистоћа (По кумовој слами мрави траже сорту изумрлу) тако да читалац створа дојам да се овој поезији нема шта додати ни одузети. Покаткад кад су те поруке наоко јасне, оне ипак и даље крију одређену мистику која нас не оставља равнодушним ((Не отварај широм прозор. / Прерасло је пруће. / Можда заспиш. На превару. / Под крилом ти легне страх)

 

Песме са ашиковог гроба представљају једну веома мућну дубоко мисаону и заокружену збирку у сликама из којих у слаповима жуборе ријечи (Седефни одсјај унутар шкољке и шум непознатих мора). Ради се о тематској збирци гдје свака пјесма представља један дио мозаика, мозаика званог живот, који као и ова збирка завршава са умирањем, иза којег слиједи кад тад пад у заборав (мирисаће још земља и покисло лишће, али да ли ће толико далеко…). Ову збирку због свог метафоричног поетског језика (Твој зелени шињел носи отиске мог чела. / Заговарам звезде, / кошуље од коприве нудим да шијем лабудовима), који заводи читаоца, свакако не чека заборав. Напротив.

 

Са срцем на леру је збирка поезије са већински лако видљивим сатиричним елемантима и са ритмиком и сазвучјем коју је писао поетски зналац. Са необичним и несвакидашњим римама најчешће ослобођеним баналности (Око срца сам озидао бедем / с’ бодљикавом жицом и пољима минским, / хтедох, кад са њиме све рачуне сведем / да га запечатим кончићем вилинским), аутор се у појединим тренуцима нуди као мудрац да би у неки другим „глумио фрајера“ који би да буде и занимљив и освојив и саркастичан (Мој бол је био већи но Авала / кад си ме о’ладила к’о последњу шушу / да сам се питао где ли си спавала / кад је Бог људима делио душу). Квалитет сваке појединачне пјесме наткриљује могућу хаотичност ако се збирка посматра као цјелина.

 

Исписан кругом ријеке и птице налазим праслику своје душе je поетско прозни рукопис, који, иако се ради о првом рукопису својом зрелошћу умногме надмашује ту категорију, категорију првог рукописа. Аутор у пјесмама у прози показује свој пјеснички сензибилитет на исповједнички начин, у првом лицу једнине, откривајући нам своја сањарења (Сањар сам у видокругу твог срца што кроз исконску њежност враћа сјећање свијету),  недомуице, беспућа (Пошао бих кући кад бих је имао и пожелио загрљај жене кад би ме чекала), безнађа, те своје страхове (Страшна је ноћ са распетим облицима у клетви непронађеног дома), надања и усхићења. Исписан кругом ријеке и птице… је један аутентичан испис душе који ће у читаоцима поново да упали неке давно угашене романтичне фењере.

На крају нрукопис под шифром Бела рада говори о другима и другоме у нама и представља једно занимљиво пјесничко виђење наших знаменитих сунородника али и других знаменитих историјских личности (Сократ, Леонардо) који су оставили неизбрисив траг у поезији (Његош, Андрић, Црњански, Антић, Витмен, Дикисон…)  науци (Тесла, Цвијић..), музици (Ленон, Дилан…) и чија звијезда ни данас не блиједи, те одређених топонима Дунав, Ада Кале…) Свака пјесма садржи биографске или биоблиграфске податке о великану  о коме се пјева или у најамању руку асоцира на његово стваралаштво.

 

Похваљени рукописи:

 

1. “Песме, Мрачни ток неверних мисли“,   Миша Цанић
2. “Челични лептир“,   Вања Парача
3. “Љубав, чупање и пресађивање“,  Милена Мркела
4. “У вријеем ово“, Слободан Чуровић
5. “Песме,“    Зоран М. Јовановић
6. “Тајне белешке остарелог безубог тигра“, Драган Недимовић
7.  “Калиопин врт“ Гордеана Шолевић Суботић
8. ’’Кад ти матер надјене име“, Дајана Петровић

9.“Зеница од кестена“ , Данијела Нела Јевремовић

10.’Ја , Шарац“  , Сима Ћосин

 

Препоруке за штампу и објављивање:

 

1. “Соба набујалих речи“, Милош Јововић
2. “Врабац у чабру“, Драган Тошић
3. “Зелен страх“, Мирослав Костић Коле
4. “Кондоров слет“, Ернест Бучински
5. ’’Замало Лилипутанци’’,Александра Вујисић
6. Трновит сан, шифра Трн, Сњежана Ђоковић
7. “Запис Златоустових ученика“, Зоран Недељковић
8. “Уснутак“, шифра “Лејама’ Емилија Ема Чолак
9. “Кроз просторе и времена“, Дарко Стевић
10. “Уно моменто“, Јасмина Шикић

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НАГРАДА

ЗА НАЈБОЉЕ РУKОПИСЕ РОМАНА У 2023. ГОДИНИ

7. ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСТРЕТИ

 

 

Стручни жири у саставу:

 

др Милутин Ђуричковић, Београд

мср Дајана Лазаревић, Београд

мср Невена Милосављевић, Косовска Митровица

 

Већином гласова донета је одлука о додели награда за најбоље романе на 7. Дринским књижевним сусретима у 2023. години.

 

Избор најбољих романа је захтевао пажљиво ишчитавање рукописа, размишљање о детаљима, психологији представљених личности и судбинама које су им ствараоци наменили. Сваки рукопис је био потписан шифром и чланови жирија нису имали увид у идентитет стваралаца. На овогодишњи конкурс је пристигло 35 рукописа.

Представљамо Вам најбоље романе у 2023. години према оценама жирија:

 

 

НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉЕ РОМАНЕ:

1. 1. „Сара из Сарајева“ (Шифра „Источник“) аутор Александра Гајић.
2. 2. „Књига о пастиру“, шифра „Врхови Мајевице“, аутор Миленко Ивановић.
3. „О сновима и легендама“ (шифра „Снови и легенде“), аутор Предраг Бојиновић и „Легенда о црном змају“, шифра „Први октобар“, аутор Слободан Дамњановић.

 

Првонаграђени рукопис „Сара из Сарајева“ Александре Гајић је занимљива женска прича. Са психологијом главне јунакиње могу се поистоветити многе читатељке нежнијег пола, а то не значи да мушки читаоци неће бити једнако очарани њоме. Прича тече лако, питко, врло је животна и прираста за срце. „Сара из Сарајева“ доноси снажну и аутентичну животну причу, пуну неочекиваних и филмских обрта, који говоре о зрелости и особености овог романа.

 

Другонаграђени рукопис, „Књига о пастиру“ Миленка Ивановића, обилује дубоким филозофским промишљањима о животу, шта је то заиста важно, а шта није; чиме треба да се водимо у животу и које су праве вредности. Прича има обичну, а очаравајућу лепоту, држи читаоца прикованим за рукопис. Након читања остаје нам да се замислимо о свом животу и одлукама и упоредимо са пастиром, који се умногоме чини мудријим од нас.

 

Треће место дело једнако два рукописа: „О сновима и легендама“ Предрага Бојиновића и „Легенда о црном змају“ Слободана Дамњановића. „О сновима и легендама“ је збирка прича које ће нас делимично вратити у прошлост, у нека давна и загонетна времена и приче које смо слушали од старијих. Ништа се не дешава случајно – бар тако изгледа у овој књизи.

И „Легенда о црном змају“ нас враћа у прошлост, али нешто скорију – у време Другог светског рата, обавештајне и ратне интриге, непресушне теме о супротстављеним струјама унутар једног истог народа. Интригантан трилер који читаоца неће оставити равнодушним.

 

Осим награђених, жири је издвојио и неколико добрих рукописа који заслужују Похвале. Они се својим квалитетом издвајају од других и по оценама жирија су веома близу награђеним рукописима. Представљамо вам похваљене рукописе.

 

 

ПОХВАЛЕ

 

• „Како смо постали Зое, шифра „Антифашиста“, аутор Стефан Елезовић.
• „У зидинама психијатријског азилума у Арденима“, шифра „Белгијски ардени“, аутор Томислав Крсмановић.
• „Ка обали лете“, шифра „Јоаникије“ аутор Ренато Вујаковић.
• „Робиње“ (шифра „Златна јабука“, аутор Вукосав Делибашић.
• „Под Градином“, шифра „Quintus Fabius“, аутор Горан Поповић.
• „Очеви умиру за трен, синови читав живот“, шифра „Тврдежилов“, аутор Слободан Чуровић.
• „Поменик“, шифра „Незаборав“ , аутор Валентина Новковић.
• „Прашина“, шифра „Врабац“, аутор Горан Дошен.

 

 

Жири је доделио и једно посебно признање и препоруку за објављивање ванкатегоријског рукописа – збирке новинских текстова (шифра: СОНАТ 1314) аутора Милорада Гутаља. Ова збирка новинских чланака својом актуелношћу и документарношћу заслужује да буде доступна широј читалачкој јавности.

 

 

Жири се срдачно захваљује свим учесницима конкурса и очекује успешан наставак и организацију књижевних сусрета, која су сваки пут до сада оправдала сва очекивања.

 

Посебну захвалност жири је изразио уреднику Дејану Спасојевићу, човеку са великом покретачком енергијом, нашем колеги и пријатељу.

ЧЕСТИТАМО

 

ПРОЗА – збирке прича

 

Поводом конкурса који је расписао издавач „АС оглас“ за 2023. годину  у категорији збирки прича, жири je донио сљедећу одлуку  о наградама и похвалама:

Награде:

I награда “Несаница и друге приче“, Шифра “Шаренград“ аутор  Лидија Костић

II награда“Прича о Марти“ , шифра 230619, аутор Милош Јововић

III  награда  равноправно:

– “Саудаде“ , шифра “Један сан о Лисабону“, аутор Јелена Цветковић

– “Још ти под торбом траву пасеш“, шифра “Раноранилац“ , аутор Рајко Бошковић

 

Награда за прву књигу

– „Будан у сновима vs. сањар на јави“ Шифра „Двобој“, аутор Дејан Коловић

 

Похвале:

– “Приче за АСоглас“ ,  Шифра “Пређица“ , аутор Иво О. Андрић

-“Писаније неке друге Ане Анић“, Шифра “Нека друга Ана Анић“, аутор Снежана Раковић

-“Прегршт приповедака“, Шифра “Исток 047“, аутор Вањка Поњавић

– “  Слава и друге приче“,  Шифра ’’Transmorpher’’, аутор Ненад Смиљковић

– “Стојино неказано“, Шифра  “Књижевни дијалози“, аутор Стојанка Ђокић

– “Ивањдан“, Шифра “ Ивањдан “, аутор Зорана Гавриловић

– “Одувај понекад прашину из главе“, шифра “ Чувај дане“, аутор Љиљана Милосављевић

– “Границе“ , Шифра “Фебруарац“, аутор  Жељко Владисављев

– “Kиримџиске муке“, Шифра “Заплање“, аутор Негослава Станојевић

– “Лице без љубави“ , Шифра “Ани бека“, аутор Сузана Теофиловић

-“Приче“ , Шифра “Пусторечки“, аутор Зоран М. Јовановић

 

Образложење одлуке жирија

Уобичајено је рећи како је жири имао тежак и одговоран посао да изабере најбоље од  пристиглих 38 збирки прича. Умјесто тога желимо да кажемо да је жири имао диван иако обиман задатак. Зашто? Пристигли рукописи су својим квалитетом, надахнутошћу и талентом аутора доказали да се  на овим просторима итекако ствара лијепа књижевност у пуном смислу те ријечи. Овогодишња продукција је велики корак напријед кад су у  питању прозна дјела у краткој форми. Оно што радује је да се показало да је готово сваки рукопис (да употријебимо тај уобичајен и фини израз јер сви радове пишу на компјутеру) достојан да се штампа као добра и квалитетна књига.  Карактеристично за овај  конкурс је да су више од половине радова послале жене, што нас посебно радује. Очигледно је да је то овом конкурсу дало посебну чар и топлину.

Жири је све одлуке о вредновању радова донио јединствено, искрено и поштено, не усаглашавањем и прегласавањем ни једногласно како је то популарно, а погрешно рећи (јер не гласа само један – то би било једноумље) него заједничком размјеном мишљења након што је сваки члан жирија направио своју листу награда  и похвала. Показало се да су мишљења жирија о  награђеним радовима и њиховом поретку готово потпуно подударна. Кад је у питању треће мјесто, жири је одлучио да награди два рукописа, јер су заиста заслуживала награду, те да због доброг квалитета прошири листу похваљених књига од намјераваних седам на десет. Није ријеч о пуким, куртоазним  и утјешним похвалама него заправо о озбиљном попусту који издавач даје похваљеним радовима како би се олакшало штампање ових заиста вриједних књига и ауторима одало признање. И та дјела су зрела, занимљива и показују сву раскош и богатство нашег књижевног језика.

Сви аутори који нису награђени или су незадовољни имају  не само право него и обавезу да се љуте на одлуке жирија. То проистиче из њиховог труда и хтијења. То јесте реално и очекивано, јер уткали су себе, своју душу, знање, вријеме и очекивања у дјела која су послали. То осјећање да нису изабрани је тешко, али и мотивишуће. Можда су неки написали, поред идеја који су раније овјековјечили, још коју причу, а нису намјеравали. Ако је тако, а мислимо да јесте, онда је конкурс постигао и још важнији чин од награде, а то је подстицај на умјетничко стварање. Кад се тако размишља, сви су добитници. И јесу.

Жири је примијетио да има неколико збирки које су на тек 30 до 40  куцаних страна. То је прилично мало „материјала“ за књигу. Као да су приче кратке и кротке због рока. Не мора бити тако – и кратко дјело може бити умјетнички импозантно, али је жири ипак мишљења да неке збирке могу да се још обогате и да се на написаним причама још мало стилски ради. За то је потребан одмак у времену и то аутори поменутих дјела треба да искористе иако су вјероватно у потпуном увјерењу да су дали све од себе. Најважнији јесте суд читаоца, а чланови овог жирија су први и заиста добронамјерни читаоци. Аутори могу да буду сигурни да је мишљење жирија потпуно непристрасно, као и да позитивно мишљење о оним радовима који нису награђени ни похваљени није плод куртоазије него потврда квалитета поменутих радова.

Укратко о награђеним збиркама.

I награда:

Без икакве сумње прво мјесто је заслужила збирка „Несаница и друге приче“. Да ли ће ауторка оставити тај наслов као радни или стварни на њој је да одлучи, али  „Несаница…“ је као литерарно дјело заправо досањан сан о томе како топло, истински, лијепо, зрело и мајсторски треба да се пише. Дивно и дубоко ауторка улази  у душе својих ликова. Редови које је исписала обилују богатством емоција и умјетничке интелигенције. Несумњиво је ријеч о великом надахнућу и таленту ауторке. Више од овог не треба ни рећи ни препричавати, сигурни смо да ће читаоци истински уживати када књига буде објављена.

II награда

Било је право задовољство читати „Причу о Марти“ Како је то дјело заправо, свјеже, необично, духовито са варијацијама на тему јунакиње Марте! Врло интересантно, питко али дескриптивно дјело. Књига је другачија, врло оригинална и духовита у мјери у којој је то потребно и њено читање разгаљује. Писац показује изузетну вјештину и дар за белестристику.

III Награда

„Саудаде.“ Статика и поетика. Или поетичност статике. Дивна збирка. Сјајан стил писања. Реченице, кратке, а дубоке. И слике! Пастели и акварели неки у оку читаоца. И свака прича је чини се сан о времену. Времену, које се очекује а које је прошло или је већ бивало. Човјека обузме задовољство кад чита ову књигу и овако на компјутеру, а поготово ће бити кад се одштампа. Саудаде су заправо приче о сјети носталгији, кратке вињете туге карактеристичне за Португал. То је књижевни фадо и то се јако осјети. Зато би запрaво постојећи наслов требао да буде поднаслов који намјерно стилски опредјељује књигу. Зашто је ова књига трећенаграђена? Некоме ће бити и прва. То ауторка треба да има на уму. Јако лијепо дјело, несумњиве умјетничке вриједности, које тражи интелектално богатог и посвећеног читаоца.

– “Још ти под торбом траву пасеш“ је књига која је и стилски и тематски  потпуни отклон од наведене три збирке. Али и читаоци су различити по пољу интересовања – то је жири имао у виду. Тема је готово незбјежна кад је наш простор у питању, судбине људи у рату које писац покушава да приближи мање умјетничким а више наративним стилом. Без сумње, ова књига има своју фактографску вриједност, јер се већ у уводу напомиње да су приче истините, чиме је аутор преузео велику обавезу на себе да коректно и вјеродостојно пренесе збивања у којима се рјешавају судбине главних јунака његових прича, а повезане су и приче и судбине тако да се у једном дијелу чини као да читате роман. Подсјећа у неким фрагментима  на Ћопићев „Пролом“ што јесте комплимент за аутора и то тако треба да се схвати, јер је „Пролом“ врхунско књижевно дјело, које није у бившој држави довољно промовисано, само зато што је било изузетно објективно, лишено било какве идеолошке оприједјељености. Можда би аутор  требало да размисли о наслову,  чини се да предложени већ у првом маху непотребно умањује квалитет књиге и да се несумњиво могло наћи квалитетније рјешење, али  то је сугестија жирија.  Одлука аутора о томе је његово неприкосновено право.

Награда за прву књигу припала је дјелу – „Будан у сновима вс. сањар на јави“.  Аутор се заиста потрудио да читаоцу приреди разноликост прича,  оригиналних тема и мотива и очигледно је књига пажљиво припремана.  Дјело је прилично обимно. Жири ће у накнадном контакту са добитником имати и неке сугестије, како би дјело било још конзистентније, јер је видљиво да је у питању прва књига.  За почетак, треба поћи од наслова.

Што се тиче похваљених дјела, о свакој књизи би се могло пуно тога лијепог и доброг рећи јер је жири заиста имао богате и добре импресије.

На крају, треба констатовати да је АС Оглас израстао у врло озбиљног професионалног и доброг издавача, који се брине како о књигама које објави тако и квалитету оног што објављује. Жирију је омогућена потпуна независност и непристраност и довољно времена да се прочитају и вреднују наведена дјела.

Посебно су успјешни и за културу овог поднебља значајни традиционални Дрински књижевни сусрети у Зворнику, веома посјећени на којима ће награђене књиге бити и представљене, достојанствено и свечано, како и доликује.

 

 

Предсједник  жирија за приче

Велимир Савић

 

 

РЕЗУТАТИ КОНКУРСА: 7. ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ 2023, СА ОБРАЗЛОЖЕЊЕМ ЖИРИЈА

 

КАТЕГОРИЈА: НАЈБОЉИ НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИС – СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЕЦУ

 

 

Пре него што предочимо одлуку жирија о најбољим необјављеним рукописима у области стваралаштва за децу, а поводом овогодишњег конкурса расписаног од стране 7. Дринских књижевних сусрета, осврнућемо се на две чињенице које су, у већој или мањој мери, свакако утицале на избор чланова жирија, односно на њихов однос према приспелим прозним и поетским радовима.

 

Најпре је важно истаћи да је, према наводима Центра за права детета („Деца у дигиталном добу – водич за безбедно и конструктивно коришћење дигиталне технологије и интернета“), истраживање у Србији, спроведено 2018. године као прво које се односило на коршћење дигиталних уређаја, показало да више од 90 одсто деце узраста испод 9 година користи дигиталне уређаје. Седмогодишњаци и осмогодишњаци почели су да користе интернет са пет година, док су трогодишњаци и четворогодишњаци закорачили у свет интернета пре своје треће године.

 

Дечја се књига, дакле, бори са технолошким бујицама. Отуда ће у многобројним брзацима заводљивих видео-игрица, веб-сајтова, филмова, клипова, спотова, апликација, анимација, мимова… – дечја књига добити битку са побројаним и долазећим дигиталним изазовима искључиво уколико је већ и сам наслов држи изнад површине дигиталних вода и ако је сваки пут, са сваким новим издањем – тематски занимљивија, креативно енергичнија, едукативно издржљивија, маштовитије опремљена, садржајно замамнија!

 

Жири се, отуда, строго и стриктно опредељивао за рукописе који су се издвајали својом „кондиционом припремљеношћу“ за узводно пливање, упркос струјама дигитализације.

 

И то је уједно и разлог за други приротетни критеријум који је ујединио трочлани жири у одлуци да се определе за рукописе, односно будуће дечје књиге које модерним језиком и актуелним садржајима „леже“ на темељима наше народне књижевности, традиционалних вредности и духовних путоказа, а у уверењу да ће овакво књижевно стваралаштво за децу бити својеврсна, и квалитативна и квантитативна, противтежа дигиталним садржајима.

 

Задовољство нам је да обнародујемо овогодишње лауреате:

 

1. награда:

Рукопис „ПРИНЦЕЗЕ СА ТАВАНА“, послат под шифром „Владарка“, ауторке Александре Михајловић.

Приче о племкињама из српске прошлости, књижевница је преплела у роман о љубави и дружењу више генерација, од баке до унука. Старовремеске судбине, од дукљанске књегиње Косаре до Ане Јакшић, баке руског цара Ивана Грозног, на „клизна врата“ 21. века – покуцале су сленгом младости и одевене у „кул“ интерактиву „одећу“, тако да ће будућа књига бити и својеврстан персонализовани споменар.

 

2. Награда:

Рукопис „ВЕСЕЛА ДРУЖИНА“,  послат под шифром „Вјероучитељ“,

аутора Милана Софронића.

Ова збирка песама је пријатно изненађење  које плени дугоочекиваним озареним лиризмом, ритмичним стихом, духовитим и непретенциозним поукама и изворски чистим језиком какав смо, када је реч о нашој дечјој књижевности, последњи пут читали код чика Јове Змаја.

 

3. награда:

 

Трећу награду деле двоје аутора, јер су чланови жирија желели да истакну изузетност и прозног рукописа „ДВЕ ДРАМЕ ЗА ДЕЦУ“, и будуће збирке песама под насловом „ЖИВОТИЊСКЕ ЗАВРЗЛАМЕ“.

 

Рукопис „Две драме за децу“, послат под шифром „На ветру“, ауторке Гордане Смуђе

и

рукопис „Животињске заврзламе“, послат под шифром „Доброђудни меда“, аутора Милана Милошевића.

 

 

Жири посебно похваљује и наслове, издвојене по својој оригиналности и квалитету између више од 30 пристиглих рукописа:

 

– „Плашилиште и друге приче за децу, шифра „Transmorpher“, аутора Ненада Смиљковића

– „Сјеверац на Калемегдану“, шифра „Кобајаги“, ауторке Весне Радовић

– „Плес на пропланку“, шифра „Канада“,  ауторке Гордане Петковић Лаковић

– „Дечји роман“, шифра „Небечак 1,5“, аутора Ненада Ж. Милошевића

– „Коферчић за вртић“, шифра „Покрени се, свете“, ауторке Снежане Црногорчевић

– „Роша“, ауторке Славојке Кокић

– „Форе и метафоре“, шифра „Мали принц“, ауторке Маријане Петронић.

 

Такође, жири похваљује и скреће пажњу издавачу на „Антологију белоруске књижевности за децу“. Песме и приче за децу респектаблних белоруских аутора преведене су и обједињене под наведени наслов и послате на овај Конкурс. Како ова драгоцена збирка не испуњава пропозиције Конкурса, није могла бити награђена, али би објављивање ове књиге, свакако, као својеврсни издавачки подухват – скренуло пажњу читалачке и компетентне јавности.

Посебно признање за дечју фантастику :

– Рукопис “Спајалица“ , шифра “Лу која је знала Жбу“, аутор Јелена Калајџија

 

 

ДОБИТНИЦИ ПОВЕЉА

Организатор у сарадњи са жријем овогодишњег конкурса донио је одлуку да се додијеле следеће повеље:

 

ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЈЕЛО

-ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

-Професор Зоран Милошевић

 

ПОВЕЉА ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС КУЛТУРИ

 

-Милош Јанковић, предсједник Удружења књижевника Србије

-Невен Милаковић

 

Одржавање манифестације 7. Дрински књижевни сусрети планирано је за 30.септембар од 18 часова у Зворнику у великој  сали дома омладине.

Осим награђених аутора наступиће одређен број аутора по позиву за учешће на манифестацији од стране органиазтора.

 

Хвала свима који су учествовали на овогодишњем конкурсу.

 

У име органиазтора

Дејан Спасојевић, дипл.правник

Главни и одговорни уредник