АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
ASinfo: Na nedavno održanim 5. Drinskim književnim susretima vaša zbirka priča osvojila je visoko drugo mjesto, možete li nam reći vaše utiske sa manifestacije i da li ste očekivali nagradu ?
-Meni su ta početna priznanja, stepenice kojima sam se polako penjala poput zavičaja. Da budem iskrena ja često učestvujem u književnim konkursima, za mene su to izazovi koji mi daju smjernice da tako pratim svoj napredak ako ga ima. Na početku zaista mi je trebao dokaz da je ono što pišem bar donekle dobro. Moja prva knjiga roman za djecu „Ekskurzija“ 2020 godine dobila je pohvalu na ovoj manifestaciji. Zbog toga za mene Drinski književni susreti su posebni i sigurno će to i ostati.
Isto osjećam i za Spark.me konferenciju zbog koje sam napravila svoj blog i počela da pišem. Nikada neću zaboraviti uzbuđenje i ponos kada su mi prvi put javili da sam dobila ulaznicu. Kao i za portal Esrebrenica kojem sam poslala jednu priču samo da provjerim hoće li biti i objavljena. Zatim tu je bio i poziv na druženje u Banja Luci od Buka portala jer sam učestvovala na njihovom konkursu, kao i grant od CPCD koji sam dobila kao građanka novinarka. Uspjela sam sakupiti devet zbirki u kojima su i moje priče sa konkursa na kojima sam učestvovala.
Ove događaje sam nabrojala da bi shvatili zašto sam napravila ono poređenje sa zavičajem. Drinski književni susreti kao i ovi događaji koje sam navela su me u nekom za mene važnom momentu prigrlili i pomogli mi da nastavim dalje. Ne shvatite me pogrešno nikada nisam učestvovala na bilo kojem konkursu radi priznanja. Često imam običaj da kažem „Sam pređeni put je nagrada“, jer ono što se nauči u međuvremenu, iskustvo koje se stekne, a posebno ljudi koje upoznam daju životu poseban smisao. Mada slagala bih kada bih rekla da mi nije drago zbog nagrade koju sam dobila.
Ne znam za druge ali ja volim da čujem kako drugi ljudi doživljavaju ono što sam napisala. Pa sam sa velikom pažnjom odslušala gospodina Boška Lomovića dok je govorio zašto je moja zbirka priča osvojila nagradu. Iako sam učestvovala na mnogim manifestacijama ovoga tipa ovo je prva na čiji sam završni događaj i otišla. Bilo mi je zaista drago upoznati nekolicinu drugih autora koje sam samo iz daljine tj. Samo na društvenim mrežama posmatrala.
ASinfo: Koliko dugo je nastajala zbirka, šta su teme vaših priča koje su njoj?
-Teško je iz ovog ugla odrediti vremenski okvir. U pitanju je pet priča koje sam nekada pisala za blog. One jesu žanrovski potpuno različite, ali jako dobro oslikavaju ljudsku psihu, slabosti, reagovanje pod različitim pritiscima, nesigurnost ma sve ono što nas okružuje. Širok je dijapazon tema od ratnih sjećanja do ljubavnih dogodovština i krimića. Recimo da sam samo više od dva mjeseca provela dodajući opise, događaje, dijaloge koji su nedostajali i „kristalisala poruke“ već gotovih priča.
ASinfo: da li vam je neka priča možda posebno draga i koju biste izdvojili u ovoj zbirci ?
-Naravno da jeste. To je prva priča „Živi mrtvaci“ za nju sam baš emotivno vezana. Samo zbog nje ovu zbirku bih svakako štampala i da nije bila nagrađena. U njoj su na čudan način opisana ratna sjećanja, ili možda rat onako kako sam ga ja doživjela.
ASinfo: Očekujemo li uskoro da bude objavljena knjiga, i možda neka promocija u Zvorniku ili Srebrenici
-Ja se nadam da će knjiga uskoro i izaći iz štampe. Koliko ja znam ostalo je da se uradi prelom i naslovnica. Prošlo je malo više od godinu dana kako sam objavila prvu knjigu, imala sam samo jednu promociju u osnovnoj školi u Skelanima. Ni to nisam ja organizovala bio je to čudan splet okolnosti i susreta zbog kojih sam dobila poziv da u okviru kampanje „Dani čitanja“ koja se sprovodi u Republici Srpskoj održim promociju kod njih.
Ovaj put sebi sam kao cilj postavila organizaciju i održavanje barem tri promocije, na kojima bih predstavila svoje dvije knjige kao i zbirku priča „Nijanse zla“ koja je štampana u Beogradu. Za nastanak ove zbirke zaslužni su Petra Rapaić I Nešo Popović Shonery. Oni su imali malo drugačiji pristup organizacije učesnika na ovom projektu. To je jedan od razloga zašto ih ovom prilikom pominjem.
ASinfo: Poruka čitaocima
-Hvala ti na ovom najtežem od svih najtežih pitanja već neko vrijeme biježim od ovih poruka i dijeljenja savjeta. Trudim se da ne komentarišem i ne zauzimam strane dok čitam aktuelne događaje. Baš zbog toga počela sam pisati priče. Htjela sam tako skrenuti pažnju na anomalije i negativne pojave u društvu, i pri tom sam se beskrajno trudila da moja mašta dođe u prvi plan ne neki stvarni događaj.
Ne bih ni sada mnogo pametovala recimo da pronađu mir u svom mikrokosmosu. Ja to radim ovako: Nikada ne analiziram događaje, pustim da prođu. Kao i ljudi čije mi priče ne prijaju. Normalno je željeti više, ali je glupo provesti život žaleći ako to i ne dobijete. Nikada ne „pecajte“ samo na jednom mjestu, jedna stolica se lako izmakne. Snađite se tako da uvijek budete sretni sa onim što imate. Posljednje ali ne i manje važno sasvim je legitimno banovati ljude sa stranica koje vodite.
