Početna / Autori / Oliver Janković (Beograd, 1957) srpski književnik i pesnik

Oliver Janković (Beograd, 1957) srpski književnik i pesnik

Oliver Janković je autor čija je zbirka priča osvojila 2.mjesto na našem ovogodišnjem konkursu za najbolju neobjavljenu zbirku priča.

 

BELEŠKA O PISCU

 

Oliver Janković je rođen 1957. godine u Beogradu gde je završio studije na Filološkom fakultetu – slavistiku, na grupi za poljski jezik i književnost. Piše poeziju, prozu, drame i radio drame za decu i odrasle. Takođe se bavi i književnom kritikom. Objavio je sledeće knjige: Mit i zavičaj (2000, monografija, koautor), Morska zvezda (2000, priče za decu), Rasprodaja duše (2005, priče). Glas stvari (2008. pesme za odrasle), Talija i Melpomena (2010. pesme za odrasle) Dva rekvijema i pregršt života (2015, pesme za odrasle). Elektronske knjige: Još jedan dan do večnosti (2014, naučno-fantastične priče) Drachentrilogie (Zmajska trilogija, slikovnica na nemačkom jeziku, 2015.) Dramska dela: Major Gavrilović (monodrama, Sombor 2001.), Najvažnija unuka na svetu (monodrama za decu, Novi Sad 2001). Diskrecija zagarantovana (monodrama za odrasle 2007.) Moj deda Hogar (pozorišna predstava za decu, Beograd, 2018.) Srećan kraj (2019, roman za decu u zdanju Lagune) Na Radio Skoplju, Radio Beogradu i Radio Novom Sadu emitovano mu je dvanaest radio drama za decu i odrasle.  U emisiji prvog programa Radio Beograda Dobro jutro deco emitovano  mu je 4 ciklusa po 12 kratkih priča. Živi i radi u Beogradu.  Član je UKS  i Beogradskog Aforističarskog Kruga.

 

Oliver Janković (Beograd, 1957) je srpski književnik i pesnik.

BIOGRAFIJA

Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za poljski jezik i književnost. Piše prozu, poeziju, drame i radio drame za decu i odrasle. Prevodi sa poljskog i ruskog jezika. Takođe se bavi i književnom kritikom. Prevođen je na makedonski, poljski i engleski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije

 

DELA

Proza

  • ”Mit i zavičaj”, monografija, koautor (2000)
  • ”Morska zvezda”, priče za decu (2000)
  • ”Rasprodaja duše”, priče (2005)

Poezija

  • ”Glas stvari” (2008)
  • ”’Talija i Melpomena” (2010)

 

Dramska dela

  • ”Major Gavrilović”, monodrama (2001)
  • ”Najvažnija unuka na svetu”, monodrama za decu (2001)
  • ”Diskrecija zagarantovana”, monodrama (2007)

 

Radio drame emitovane na Radio Beogradu

  • ”Madalena” (1988)
  • ”Bitka kod Černjigova” (1993)
  • ”Golubići” (1998)
  • ”Poslednja bitka majora Gavrilovića” (2000)

Radio drame emitovane na Radio Skoplju

  • ”Dan u luna parku” (1987)
  • Bocko, žućko i tužna pečurka” (1988)
  • ”Madalena” (1989)
  • ”Jonija, zemlja muzike” (1990)
  • ”Bela planeta” (1994)
  • ”Mađioničari” (1994)
  • ”Etički princip” (1995)
  • ”Zimska bajka” (1996)
  • ”Gorki med” (1996)

Radio drame emitovane na Radio Novom Sadu

  • ”Tužna pečurka” (2004)
  • ”Prašina vremena” (2005)

 

OSVRT NA STVARALAŠTVO

Početak mog stvaralaštva, kao što to obično biva u mladosti, obeležila je poezija. Sublimisanog pesničkog iskaza, uglavnom refleksivna inspirisana jezikom kao takvim, pozorištem, Slovenima. Međutim, sticajem okolnosti i potrebom da sama poezija sazri i da ”sazrim” ja kao autor, prvu, drugu i treću knjigu poezije objavio sam mnogo kasnije.

Naporedo sa poezijom počeo sam da pišem radio drame za decu i odrasle. One su bile izvođena na Radio Skoplju, Radio Beogradu i kasnije na Radio Novom Sadu. Sklonost ka radio-dramskoj i dramskoj formi dugujem majci koja se u kraćem periodu posle Drugog svetskog rata bavila glumom u pozorištu u Sremskoj Mitrovici a takođa je i pisala dramske tekstove.

Srećna okolnost je ako pisac može da piše različitim žanrovima, jer bavljenje jednim jedinim žanrom može na kraju da dosadi. Posle niza radio-dramskih dela od kojih su neka bila i nagrađena, svoj stvaralački foks usmerio sam ka prozi. U početku su to bile naučno-fantastične priče a kasnije realističke priče sa primesom magijskog realizma ili mistike.

Delo jednog pisca aktualno je sve dotle dok se u njemu može nazreti zapitanost i začuđenost fenomenima stvaralaštva i života. U stalnom usavršavanju pisca kao jedinke i pokušajima da se o tim fenomenima kaže nešto novo i suštinsko vidim i samu svrhu stvaralaštva.

Oliver Janković

O Dejan Spasojević

Proverite i

Intervju u susret ”’Drinskim književnim susretima”- Boško Lomović

Čekajući Sabrana djela Lomović je, nesumnjivo, najtrofejniji pisac sa tla bivše Jugoslavije: nagrada u Zvorniku …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *