Ускоро збирка пјесама “СЕМЕ ВАТРЕ“- Раденко Кела

  СЕМЕ ВАТРЕ У ТИШИНИ ВЕТРА
Пјесме Раденка Келе поново су у мојим рукама, у новом здању са старим-новим темама. Збирка поезије ,,Семе ватре“ није случајно тако насловљена, сјеме ових пјесама је од оне предачке сорте, што се чува и преноси с кољена на кољено и сваког пута када се посади изникне исто, иако је друкчије његовано. Пјесник из Пискавице чува сјеме ватре у нади:
,,Једино ватре
У срцу те жене
За мене су заувек
Погашене“ (Ватре)

на тренутак га губи, а онда чека право вријеме да њиме поново упали ватру у истом огњишту. Његово огњиште је природа из које је потекао и из које никада не одлази, јер је и сам постао питоми дио ње. Његово огњиште је и жена, блиска, а непозната, здјела у којој је прегршт љепоте, а пјесник се радо напаја с тог извора. А оно огњиште које је централни дио његовог бића је пјесма, божанска, узвишена. Он зна тајну лепоте, да човек је потпун једино када је у природи, међу животињама, међу воћем и пашњацима; када пије воду са чистих извора једино тада може и да пише из чистих извора инспирације. Ум који је пун љепоте најљепше о љепоти и пјева. Раденков манир слободног стиха даје слободу и његовој мисли, његовом смислу о животу и сновима о сну, истом оном сну, са којим и почиње своју књигу. Он пролази путевима ,,хладних суза“ кроз Козару ,,пратећи сна песму незнану“ и својим ехом архаичног стила приповједа своја путешествија од младости до зрелих година. Његови прелази с
у скоковити, није се одрекао свог стила од искона – крајишке екавице и задивљености пред женом. За невеселе теме он чува иронију, као карту у рукаву, да заигра са вјештим противницима. На једној страни је Раденко који воли природу:
,,Умире нечујно и видно зима
Издише на постељи од долова
У облацима посивелог дима
Виори из црвених кровова“ (Зима на умору);

који воли женско обличје:
,,Данас открих
У очима имаш
Једно мало сунце
Које ме мами и зове
Једно скривено сунце“ (Очи);

који воли српску историју:
,,Дедови,важни, поносни,
причали нам ствари ратне,
слушали смо их без даха,
и раширених очију“ (РАТ)ови;

на тој страни је и Бог, његова истинска вјера у Њега:
,,Господе,
Молим те
Удаљи од мене све
Што ме удаљава
Од љубави Твоје“ (Молитва
)
а на другој је Раденко који користи сатиру као средство борбе против система, са злом и мрзитељима слободе:
,,Шта то радиш дете                    

у диму цигарете
црпим истину

о сагоревању“ (Цигарета)

У 86 песама и 4 циклуса дивних наслова, Раденко само потврђује своју плаховитост и даровитост умног човјека што негдје на пашњаку има своје мјесто са ког осматра стадо и околину и ту савијен над хартијом у лепоти сеоске тишине записује ЖИВОТ.
Сарајево, о св.Петки,г.Г.2020.

Дара Секулић

О Dejan Spasojević

Проверите и

Ускоро триптих духовне поезије Милоша Димића

У припреми је триптих духовне поезије Милоша Димића.Изидавачи : АСоглас издаваштво из Зворника и Уметнички …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.