У припреми збирка прича “Записи малог верника“ Миленка Ивановића

МАЛИ ПОДСЈЕТНИК НА ВЕЛИКЕ ИСТИНЕ

 

Заповијест твоја чини ме мудријега

од непријатеља мојих;

јер је са мном увијек. 

Псал. 119, 98.

 

Овај стих из Псалтира може послужити као увод у промишљање о књизи која је пред нама. Наш брат Миленко Ивановић, кад пише а зашто не рећи и кад живи, и те како размишља о заповијестима Божијим. Овдје видимо мале људске дилеме, чак и сумње, али се аутор увијек враћа извору добра, јер зна да је Бог једина утјеха и да се само кроз вјеру сваки човјек спасава.

На самом почетку књиге наилазимо на наслов једног од поглавља: “Благодат нас осваја”. И то је свакако у духу апостола Павла када каже: Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру. Еф. 2, 8. Дакле, Ивановић се ослања на Свето Писмо, али га својим духом проживљава, у искуству и вјери, колико то може мали вјерник.

Друго поглавље такође почиње библијским насловом: “Позвани смо да љубимо.” Свима су нам добро познате двије највеће Божије заповијести: 1. Љуби Господа Бога својега свијем срцем својим, и свом душом својом. 2. Љуби ближњега својега као самога себе. Мат. 22, 37 и 39.

У једном од поглавља наш духовни писац износи драгоцјену истину: “Сада је Бог живи доживљај истине, пута и живота. Христос греје душу. Света Тројица започиње своју делатност у духу.” Зар није Господ Исус Христос рекао: Ја сам Пут, Истина и Живот. Све што чини живот, треба да буде у Богу, да живимо кроз Бога, којег носимо у себи и међу нама, јер кроз Господа се једино може задобити спасење и вјечни живот.

Ивановићева књига је збирка хришћанских размишљања о животу, кроз доброскоп вјере гледамо у вјечност, а при томе смо добро загледани у саме себе, да спознамо какви јесмо и какви треба да будемо, ако желимо да будемо бар мали вјерници, људи који настоје да буду бољи сутра него јуче. Суштински, можда и није тешко бити бољи од других, али побиједити себе и бити боља верзија самога себе, то је прави изазов за нас, који јесмо мали вјерници и као такви срећни што смо дио Христовог стада, чији је он Добри Пастир.

“Записи малог верника” представљају мали подсјетник на велике истине с којима се можемо срести на многим мјестима у овој књизи, а између осталог и кроз ово запажање: “Често нас нападају, оспоравају, понижавају. Они, који јесу у свету, виде у нама заблудела бића која се морају до краја покорити. Када се покоримо, они хоће да нас униште. Смета им, по природи духовних ствари, фина енергија у нама, љубав и смирење, смета им молитва, наша посвећеност Цркви.” Никада није било лако бити хришћанин у свијету, али је драгоцјено то бити, јер Царство Господа нашег Исуса Христа није од овог свијета.

Књига која је пред нама састоји се од 27 мањих поглавља у којима аутор износи промишљања о човјеку, међуљудским односима, као и о односу човјека према Богу и вјечности, заблудама и истинама које су у нама и око нас. Ивановић нас уводи у своја размишљама и буди у нама бројна питања у вези са нашим вјеровањем или невјеровањем. Он нас подсјећа шта је битно за живот човјека, како овај привремени тако и онај вјечни.

На крају, у последњем поглављу које носи назив “Мука душе на оном свету јесте смрт”, аутор велича васкрсење, као основ спасења, указујући на оно што је апостол Павле рекао: А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера наша. 1 Кор. 15, 14.

Ивановић зна границе сумње, тј. људског умовања и преиспитивања, па и закључује: “У суд Божији не треба сумњати. Суд Божији не треба ни превише испитивати, јер се он и не може до краја истражити.”

“Записи малог верника” проносе лучу истине коју нам је, између осталих дјела, донио и “Мали Принц”, да човјек само срцем  добро види, битно је очима невидљиво. На ово се може и додати поуздана јеванђеоска истина да који се уздиже, понизиће се, а који се понизи, узвисиће се.

Вјера у васкрсење и прихватање Јеванђеља Господа нашег Исуса Христа, као радосне вијести, јесте једино ново под сунцем. Зато, радујмо се доласку сваког празника Христовог васкрсења и самом васкрсењу као таквом, и ту радост пожелимо свим људима, јер Господ и јесте позвао све људе на спасење. Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да све држе што сам вам заповиједио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин. Мат. 28, 19 – 20.

 

Дејан Спасојевић

У Зворнику,

30. 03. 2025 / 01. 04. 2025. године