Кућа је тамо гдје је душа
Запис о књизи Године подјела и подјеле година: приче са Маје-вице, из Виндзора и друге приче Цвијана Цице Радовановића
У првој књизи Цвијана Цице Радовановића аутор нас упознаје са дјетињством и одрастањем у мајевичком селу Прибој. Он се присјећа и свједочи о људима који су обиљежили његово дје-тињство и младост.
Цвијан тематизује у својим причама и проблеме исељеника, њихове адаптације на нову средину. Упознаје читаоца са мука-ма наших сународника, који живе у тзв. уређеним друштвима, али иза те уређености је чежња за завичајем који је далеко, на другом континенту. Стога Радовановић посеже за језиком као јединим преосталим истинским завичајем и посредством њега оживљава слике мајевичког поднебља и живота на обронцима ове питоме планине.
Радовановићева носталгија за завичајем преображава се у ље-поту прозног текста којег одликују једноставност приповиједа-ња и топлина у портретисању људи, догађаја и доживљаја, увје-равајући нас да оно што је прошло није изгубљено, све док жи-ви у нашем памћењу. Зато се цијели стваралачки поступак Ци-це Радовановића може сажети у синтагму „претварање бола у љепоту“ (Загајевски).
Приче сабране међу корицама ове књиге представљају хронику живота у мајевичком селу Прибој, али и у цијелом подмаје-вичком крају у другој половини двадесетог вијека. Прикази ли-кова су вјерни и упечатљиви, јер их је упамтило дијете, а дјечја визија свијета истинита је и непогрјешива.
Радовановић нам приближава значајне фигуре спортског, ку-лтурног и друштвеног живота тадашњег Прибоја и Мајевице, али и околине. Ту је и веома живописан портрет Горана Миља-новића, истакнутог фудбалера и спортског радника са ових пр-остора.
Књига има и документарну вриједност, јер на аутентичан на-чин упознаје читаоца са животом у Прибоју у другој половини двадесетог вијека. Приказан је развој занатства, привреде, пр-вих кафана, пекара, трговина, воденица, кречана и др. Људи и занимања које је Радовановић описао, трајно ће бити отргнути од заборава. У овој књизи је њихово сигурно уточиште.
Многе приче су осјенчене горчином, меланхолијом, горким талогом искуства, али трачак свјетлости и оптимизма не напу-шта читаоца ни једног тренутка. Зато у већини ових текстова, упркос животним тешкоћама и искушењим, тријумфује добро, што у читаоцу оснажује осјећај оптимизма и витализма и охра-брује га да истраје на путу доброте, љубави и саосјећања.
Радовановићева књига је својеврстан архив у коме се чува живот, живот омеђен позитивним вриједностима, патријарха-лним моралом, узајамношћу и саосјећањем. Живот који је при-казивао људско друштво као хармоничну заједницу у којој је сваки појединац имао своје мјесто.
Због свега наведеног овај рукопис свесрдно препоручујемо за објављивање, јер његово публиковање ће бити аутору на понос, а читаоцима на радост.
Слободан Јовић
