АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
Zbirku kratkih proznih tekstova, „Granice“, autora Željka Vladisavljeva, čine dvadeset četiri priče, koje su tematski i žanrovski izrazito heterogene, ali i prilično ujednačene po svojoj literarnoj vrednosti. Bilo da je reč o poniranju u realistične teme i motive, ili begu u naučnu fantastiku, jasnovidna je piščeva dobrana stvaralačka sposobnost da suvereno vladajući raznolikim tehnikama naracije uvuče čitaoca u centar zbivanja, u srž svoje pripovedačke estetike. Ta srž, kao i sva valjanost i lepota piščevog kazivanja nisu skoncentrisani u samoj fabuli, koliko u unutrašnjim previranjima, u dramama duša glavnih likova. Neretko su ta duševna stanja zahvaljujući piščevoj osebujnoj imaginaciji i veštoj deskripciji u saglasju sa nekim vanjskim dešavanjima: padanjem snega, zalaskom sunca, jasnom mesečinom.
Stil i jezik kojim su protkane ove izvrsne prozne minijature nam otkriva talentovanog pesnika koji se obreo u ulozi pripovedača i odlično odigrao datu rolu. Slikovitost kazivanja svedoči da je isti i veliki zaljubljenik i poznavalac sedme umetnosti, istinski filmoljubac.
Vladisavljev ne ugađa čitaocu zavaravajući ga srećnim završecima. On pred njega ne prostire jasne karte i putokaze, ali ga podstrekava da traži, istražuje, odgoneta i savladava stvarne, ili pak zamišljene granice. Stoga će se možda nekome tokom čitanja učiniti da ga ovakva literatura obeshrabruje i hrani pesimizmom. Naprotiv, smatram da ona kao takva ima moć da otrežnjuje i leči od zabluda i samoobmana.
Naposletku, sugerišem čitaocu da ovaj moj kratak iskaz ne smatra bezuslovno vodiljom niti kritikom. Neka ovo bude topla preporuka i bezgranična podrška „Granicama“.
U Bijeljini, 14.8.2024.
Milan Nikolić
