ПОГЛЕД У „КОФЕРЧИЋ ЗА ВРТИЋ“
Збирка поезије за дјецу „Коферчић за вртић“ представља топлу, педагошки осмишљену и емотивно обојену поезију намијењену најмлађима, али и одраслима који их прате на путу одрастања. Кроз једноставан, ритмичан и лако памтљив стих, пјесникиња гради свијет вртића као сигурног простора љубави, игре и развоја. Централна тематска осовина ових пјесама јесте васпитач као фигура повјерења, подршке и сигурности. У пјесмама „Васпитач је светионик“, „Васпитач уме децу да разуме“ и „Васпитач“, васпитач није само професионалац, већ „дечји мађионичар“, „чувар снова“ и морални компас који дјецу води кроз игру ка знању. Симбол светионика посебно је успјешан – он упућује на сигурност, оријентацију и бригу, што овој поезији даје снажан етички и емоционални тон. Игровни принцип је основа читаве збирке. Пјесма „Деца уче кроз игру“ истиче савремени педагошки став да је игра природни начин учења, супротстављајући је пасивности пред екраном. Порука је јасна, али ненаметљива – дјетињство треба испунити кретањем, маштом и дружењем. Језик је једноставан, разговоран и прилагођен дјечијем узрасту. Рима је јасна и правилна, што пјесме чини погодним за рецитовање и сценско извођење.
Пјесникиња је ову књигу осмислила као поетски мозаик дјетињства у којем се преплићу игра, породица, вртић, природа, моралне вриједности и свијет маште. Ова поезија није само намијењена дјеци — она је упућена и одраслима као подсјетник на суштину одрастања. Пјесма „Помози ми да то урадим сам“ доноси једну од најважнијих педагошких порука збирке — потребу за самосталношћу и личним искуством. Дијете није пасивни прималац знања, већ активно, способно и радознало биће. Овај мотив самосталности складно се надовезује на „Мама мени се игра“, гдје се игра брани као природно стање дјетињства, важније од спољашње уредности.
Оно што ову књигу издваја од других сличних штива јесте досљедна афирмација дјетета као радозналог, способног и емотивно богатог бића. У њој егзистира очуђен поетски свијет намијењен најмлађима, али и свима који учествују у њиховом одрастању. Кроз кратке, ритмичне и звучне стихове, ауторка гради простор у којем се преплићу игра, љубав, породица, природа, животиње и свијет будућих занимања. Вртић је у овој књизи више од установе — он је „мало царство“, простор сигурности, маште и првих пријатељстава. У пјесмама о васпитачици наглашена је њена улога водиље, ослонца и инспирације.
„Коферчић за вртић“ је „спакован“ поезијом која подстиче радозналост, самосталност и емпатију. То је књига која не поучава строго, већ топло и ненаметљиво. У њој дијете препознаје себе — као истраживача, сањара, будућег ствараоца и пријатеља. Ријеч је о топлом лирском штиву које може живјети у вртићким собама, породичним библиотекама и на приредбама, али и у срцима оних који вјерују да се највеће вриједности уче управо у вртићком добу. Ово заправо није само књига пјесама — ово је водич кроз рано одрастање. Стога је и њена кључна порука јасна: дијете је јединствено, способно и достојно љубави, а најљепше успомене постају темељ будућих корака. Она нас подсјећа да се велики људи рађају из малих снова, да се карактер гради у игри и да се најважније лекције уче кроз љубав.
Из свега наведеног слиједи да ће публиковање ове књиге огријати срца оних којима је упућена, те је зато искрено препоручујем Издавачу.
У Бијељини. 22.2.2026. г. Милан Николић, проф.
