ДУБОКО ИНТИМИСТИЧКА ЛИРА
За поезију Андреје Врањеша се може рећи да је у дослуху са романтизмом правцем у Француској књижевности прве половине 19. Столећа под називом mal du siecle. Његов пјеснички нерв рекло би се с правом погођен невеселом сликом свијета с краја протеклог и на почетку нашег вијека. Више пјесама у овој збирци су вапај за истином која је у планетарним размјерима прогнана и (изгледа незаустављиво лаж.) Трује односе међу људима на микро и народима на макро плану.
Лицемјерје је постало свакодневна појава. Њиме се кроји и прекраја оно је неизбјежни пратилац судбине, осјећај неспокојства ,, пред новим временом“ Најзначајнији је у пјесмама ,, ГЛАСНЕ ИМ НЕИСТИНЕ“, ,,ТАМНА ВРЕМЕНА“ ,,ПЈЕСНИК СТРЕПЊЕ И СНОВИ,“ ,,РУЖНИ НЕКИ ЉУДИ ДУВАЈУ У СВИЈЕЋЕ УГАСИЋЕ СВЕМИР“, ,,ЈЕНКИ“.
Врањешева лира је дубоко интимистичка.
У највише пјесама се преламају слике стварности, кроз врло осјетљиву личну призму, рефлектујући при томе рањиви лични доживљај. У израженој преиспољеној неравнодушности према свијету је и извор пјесничког надахнућа била што све није другачије, а другачије не може да буде, пјесмом се свијет неда поправити нити љепшим учинити. Има у овој збирци и пламичака оптимизма, тренутног озарења призором или с лијепом мишљу, сјећањем на диван тренутак, на искру љубавног заноса. Такве пјесме сусрећемо између песимистичких расположења у циклусима ПРОЛАЗНОСТ и КРЕТАЊА КА СРЦУ (Смрча, Рома, Бескрајна, Химна равници ), чак и у необећавајућем циклусу ОТПАЛА ВРЕМЕНА гдје стих ,, У светлокругу њеном све било је лепота,“ уједно читава пјесма Надвремена, оне су најчешће елиптичне кратке дивне поетске вињете.
И када пјева ,,о глобалним темама“ и када се нађе у ,,националном“, Врањеш одаје патриотског поету у себи, ,,пјесник народа свог“, свједоче о томе у прилог пјесме: ,,У НАМА ЈЕ ПРИЈЕЗДА,“ ,, НАРОД ЈЕДАН“, ,,ЖИТИЈЕ ЛАЗАРЕВО“, уосталом збирка започиње пјесмом, ,,ОН ЈЕ ТУ“, најродољубивијег српског пјесника новог доба, Добрице Ерића.
Бошко Ломовић
