О ЗБИРЦИ ПЈЕСАМА ‘’ ИЗА ГРУДОБРАНА’’
Збирка пјесама „Иза грудобрана“ Рајка Бошковића представља поетско свједочанство једног времена, једног простора и људи који су у њему живјели, страдали и бранили право на опстанак. Ово није поезија писана са временске дистанце, већ поезија настала у непосредном додиру са ратом али и узвишеним позивом да се брани отаџбина.
Бошковић своју збирку гради као лирско-епски споменик палим борцима, завичају. Простор Спрече, Бирча и Подриња у овим пјесмама није само географска одредница, већ биће које памти и свједочи , те тако постаје судионик догађаја утканих у колективно сјећање.
Поетски израз Рајка Бошковића засниума се на народној и епско-лирској матрици. Стих је јасан, наративан, хроничарски. Управо у тој једноставности и искрености лежи његова додатна снага. Оваква поезија представља искрени записи о људима и догађајима који су обиљежили један историјски тренутак ауторовог завичаја.
Пјесме попут „Смрт капетана“, „Вис памти“, „Команданту“, „Нема их“ и „Крај пута“ су поетски записи у којима се лична туга уздиже до колективног бола. Аутор пише о стварним људима који су се истакли у борби за одбрану слободе и родне груде, чиме његова поезија добија документарну вриједност.
Пјесме попут „Дјечаков сан“ и „Искра из таме“ доносе јасну поруку да је крајњи смисао жртве – живот, мир и будућност без рата. Управо та равнотежа између туге и наде даје збирци додатну универзалну вриједност.
Збирка пјесама „Иза грудобрана“ остаје трајно свједочанство једног страдања, али и опомене да се прошлост не смије заборавити.
Све пјесме из ове збирке прожете тугом и сјетом могу се сврстати у елегичне. Стиче се утисак да је на аутора утицала и пјесма „Стојанка мајка Кнежопољка“ Скендера Куленовића, у којој је опјевана бол мајке за погинулим синовима.
Рајко Бошковић је аутор више књижевних дјела, а поред поезије окушао се и у прози, пишући збирке прича и романе за које је добијао признања од издавача, организатора књижевних манифестација, као и разних установа и удружења. Посебно вриједи истаћи његов рад на изради монографије, која је такође наишла на позитиван одјек стручне јавности.
Ова збирка, друга по реду посвећена истој теми, спада у ред значајних књижевних остварења, јер не препушта прошлост забораву и „зубу времена“. Она је истовремено опомена и захвалност.
На крају, преостаје само да се књига препоручи читаоцима, а аутору упути искрена честитка на уложеном труду и снази да поезијом сачува сјећање на тешке ратне дане свог завичаја.
Дејан Спасојевић
