МЕЛЕМ ЉУДСКОЈ ДýШИ
Бранко-Бáто Крковић у збирци пјесама Честитке и Посвете, својим препознатљивим епским стилом пише о људима, чуварима духовности, историјске збиље, традиције српског народа, што потврђује са фуснотама, доказ историјске тачнисти. У складу са традицијом посебно се радује ново-рођенчету, новом животу, продужењу породичне лозе. Надахнут историјом, патриотизмом и духовношћу хајдучког уточишта, старијех Ускока, Љевишта, Гôрње Мораче, опомиње да без вјере, часног крста, свијеће и гусала нема слоге, напретка и благостања. Позива нас да као браћа и сестре чувамо Правосла-вну вјеру наслијеђену од Свéтог Саве и предака. Бранкови стихови шаљу нам поруку и поуку: Који вјеру несачува тај је претке изгубио, а потôмке заувијек у беспућу оставио… Радује чињеница да Црна Гора, поражена и понижена, од предходне власти (30 година), духовно се опоравља, све је више омладине која је усмјерена вриједностима духовности наше цркве и православне вјере, враћајући се својим коријенима. Свакако том учењу духовности, враћању коријену светосавске вјере, чувању Српства, дају огромни допринос, пјесме, поруке и поуке познатог епског (народског) пјесника Бранка – Бáта Крковића. Вратимо се својој вјери ради части и образа, рад’ Мојковца, Вýчјег дола и Царева славног Лаза. Ради Крýса, Мартинића и славнога Оногошта, ради Скадра због неслоге који скýпо Србе кошта… На књижевној вечери Друштва Црногорско – руског пријатељства Петар Први из Подгорице Бранко је казивао стихове Руским бесмртницима што је поздрављено громким аплаузима чланова Руске амбасаде и присутне публике. Тридесет седам Руских добровољаца положило је своје животе у Босни и Херцеговини за Крст часни и православну вјеру. Уградили су своје кости у темеље Српске Републике. У Вишеграду подигнут им је Споменик , гдје Бранко кáже: То је доказ који потврђује да су Срби и Руси браћа, ко од уста до носа не види брарску љýбав не може да схваћа… Казивајући, своје, стихове поред спомеником у Вишеграду Бранко је: мајкама, сестрама и родбини погинулих руских хероја, пружао утјеху рењеним срцима и као мелемом лијечио њихове душе, што се видјело у њиховим блиставим погледима и изразима лица, поноса и људског достојанства. Ваше дýше данас се радују створена је Српска Република, српски нáрод одаје вам пошту, ви сте вјечна божанствена слика… Бранко својим стиховима пали кандила и ужиже свијеће да би обасјао пут будућим нараштајима, рéдајући бисере за многе историјске личности и догађаје српског и руског народа. Да се не заборави. У овом, златном бајуну, између двије корице, Бранко је ушушкао и стихове посвећене Друштву Црногорско – руског пријатељства Петар Први, Подгорица, чији је предсједник писац ових редова. Уиме свих чланова и своје лично име захваљујем се Бранку са жељом да поживи дуго и дуго да нас надахњује својим стиховима.
На многаја љéта.
Гôјко Томашевић