Почетна / Uncategorized / У припреми збирка “Мисли струје док срце диригује“- Татјана Митровић

У припреми збирка “Мисли струје док срце диригује“- Татјана Митровић

Рецензија:

Мелодија срца

Велики је онај ко није остао без дечијег срца

– Менциус

Поезија је најдивнији инструмент из чијих тонова слутимо акустику самог срца. Да је то уистину тако потврђује нам збирка поезије Мисли струје док срце диригује једне младе песникиње по годинама, а велике по стилском умећу, Татјане Митровић. Сам наслов сигнификује откуда емоције сазревају у мисао, а мисао у стих. Тај пут од емоције, преко мисли до самог стиха, као најузвишенијег тоналитета алхемија је једног песника, његово животно завештање, а обрисе тих тајни понекад можемо наслутити у његовим песмама.

При самом сусрету са збирком песама младе песникиње и наша душа завибрира од неке унутарње радости и полетности коју нам само једна особа ведрих погледа на живот може пружити. Наизглед једноставним изразом и богатим римама, Татјана пише живот, пише љубав, пише срећу, а потом и тугу. Њена зрела мисао просипа се као благодат на читаоца, води га у неки други свет, пун разумевања и утехе. Лепеза мотива је широка, а поезија је жанровски разуђена. У само једној књизи ми налазимо љубавну, мисаону, родољубиву, дескриптивну поезију и остајемо задивљени свим умећима једног младог бића. Иако прва песма у збирци носи наслов Туга, та туга је таква каква јесте, али решива је уз најбољег друга. Већ кроз прве стихове нам говори колико је важно пријатељство и да човек сам не може да преболи тугу, у томе му најбоље може помоћи добар пријатељ. У другој песми наша ауторка одгони тугу као облаке пролећним јутром и на крају песме нам открива која је најлепша слика пролећног јутра:

На улици се чује дечији кикот и граја

И то је најлепша особина пролећног сјаја (Пролећно јутро)

Кроз своје песме лирска душа исповеда своје страхове (Страх), своју повезаност са породицом (Богатство), о радости (Осмех краси лице), о лепоти звезданог неба (Звездана пустоловина)… Оно што је посебна вредност Татјаниног поетског размаха је могућност да разуме људе, тако у једној песми она зна које су Мамине жеље и преноси нам стихом исте:

Не дај да непријатељи буду од тебе јачи,

Јер то да си слаба показује и значи

где налазимо вредне савете и мисли, што опет доказује величину њеног талента. Она схвата колико је технологија окупирала људе и указује на то да више немамо времена за књиге и о томе нас упозорава у песми Телевизори и телефони не престају да раде.

Један од најлепших делова ове шаренолике збирке су дескриптивне песме, где се описује природа у свој својој лепоти и пуноти (Тече плава река, Природне лепоте, Јесен нас је посетила). У песми Природне лепоте отрива нам се најлепша особина природе:

Има много шареноликих дана

Пуних ружа и јоргована.

Сазнајемо много о машти и колико је она важна за човека, јер смо с годинама изгубили повезаност свог срца са маштом, зато смо постали дубоко несрећни и незадовољни, а млада песникиња нам пружа ризницу маште надохват:

Машта једну ствар крије

Да свако мисли на свој начин и другачије.

Колико истине и мудрости у само неколико стихова, у времену када људи губе своју посебност, када подлежу увреженим мишљењима и стереотипима, довољно је само вратити машту у свој живот, пустити је кроз врата свог срца. Зато је ова збирка за све генерације, јер се у њој може свако пронаћи, свако препознати себе. И када пише о болима у срцу (Бол у срцу), и када пише о тајнама (Тајне), и када помиње сећања (Године пролазе, али сећања остају) и када разуме да Сваког нешто мучи, ми се слажемо са Татјаном и између редова дописујемо своја искуства.

Она зна колико сама једнина, као јединка, као једна најмања ствар је битна и некада та једна ствар, ситница буде сламка за коју се ухватимо када упаднемо у бездан живота:

Иако је један, једно, једна

Свака ствар је битна и вредна.

Међутим, поред наизглед сивих тонова, поезија ове песникиње пуна је светлости, радост избија из сваке странице, те је животна ведрина оно што је највећа особеност и вредност ове књиге. А последњи стих песме Слобода: Ти си слободанмото је једне чисте и светле душе.

Оно што такође чини једну занимљивост јесте да у збирци има прегршт песама посвећених најмлађима, оним много млађим и од саме ауторке, те песме су најчешће шаљиве и веселе (Кумство, Чика Звоне узе бомбоне, Пас хоће у Вегас…) Као што слика сунца на првој страници књиге открива пуно сјаја и осмеха, тако и сама поезија оставља радост у бићу после читања, а како и сама песникиња на крају књиге у песми За крај каже:

Тања је за вас песмице написала,

Уз помоћ папира, оловке и мастила.

Јер је лек за бригу

Када имаш поред себе забавну књигу!

И одиста је тако, Тања је написала забавну, али и веома поучну књигу.

На вама је, драги читаоци, једна права мала мисија, у коју ћете се сигурно упустити, а то је авантура поетске лепоте уз Тањину књигу.

Невена Милосављевић,

песник и проф. српске књижевности и језика

О Dejan Spasojević

Проверите и

“Putevima jedne Nade“- Vladimir Stančić

AUTENTIČNI GASTARBAJTERSKI ROMAN Vladimir Stančić, „Putevima jedne Nade“„Dobra i trajna priča je priča o svakome …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *