– “Још ти под торбом траву пасеш“ је књига која је и стилски и тематски потпуни отклон од наведене три збирке. Али и читаоци су различити по пољу интересовања – то је жири имао у виду. Тема је готово незбјежна кад је наш простор у питању, судбине људи у рату које писац покушава да приближи мање умјетничким а више наративним стилом. Без сумње, ова књига има своју фактографску вриједност, јер се већ у уводу напомиње да су приче истините, чиме је аутор преузео велику обавезу на себе да коректно и вјеродостојно пренесе збивања у којима се рјешавају судбине главних јунака његових прича, а повезане су и приче и судбине тако да се у једном дијелу чини као да читате роман. Подсјећа у неким фрагментима на Ћопићев „Пролом“ што јесте комплимент за аутора и то тако треба да се схвати, јер је „Пролом“ врхунско књижевно дјело, које није у бившој држави довољно промовисано, само зато што је било изузетно објективно, лишено било какве идеолошке оприједјељености. Можда би аутор требало да размисли о наслову, чини се да предложени већ у првом маху непотребно умањује квалитет књиге и да се несумњиво могло наћи квалитетније рјешење, али то је сугестија жирија. Одлука аутора о томе је његово неприкосновено право.