Фењеруша вере
,,Диван је Бог у светима Својим,
Бог Израиљевˮ (Пс. 67, 36).
Светитељи су наши заступници пред Господом, како овај извод из Псалама каже, у светима је Господ оваплоћен, њихов живот је био само пребивање на Земљи у тежњи ка усходу к Господу. Господ се пројављује кроз своје светитеље, подсећајући човека колико су велика дела Његова, и да Свеприсутност Господња испуњава сваки милиметар Земље и Неба, сваки еон људске душе и сваку кап крви његове. Светитељи су људи који су лице Христово чували у себи, њихово житије, уз одрицања, патњу и страдање за Христа сведоче тај Пут, Истину и Живот: да без Страдања нема Васкрсења. Сви у себи носимо светост, предодређени смо за светост, али трудбеништво и Божији призив пада само на одабране. Молитвама светима човек се приближује Господу, даје своју жртву и одваја време за Господа, који је са човеком од почетка ,,векаˮ. Велика су дела Господња, а светитељи су живи сведоци Сиона, својим чудотворним моштима утешитељи и помоћници. Нектарије Егински (1846-1920) пише: „Изговарајући молитве светитељима, Црква верује да они, који су током свог овоземаљског живота посредовали пред Богом за мир света, за непоколебивост свете Цркве Христове итд, не оклевају да то учине и у небеској, тријумфујућој (торжественој) Цркви Христовој и слушају наша преклињања када их призивамо и молимо се Господу; они постају носиоци Божије благодати и милосрђаˮ (О светитељима Божијим). Читав православни свет узноси молитве и прославља своје светитеље, како по календарском празновању, тако и свакодневно, осећајући одређене светитеље као своје личне заступнике пред Господом, који су молитвама измолили од Господа помоћ и утеху за њих. Срби, осим својих заступника светитеља, чију славу славе, често узимају и друге светитеље као своје заступнике, прво Мајку Богородицу, Свете Архангеле, до српских светитеља, чије мошти у манастирима усрдно целивају и клањају се њиховом чудотворству. Међутим, годинама српски народ одлази у манастире и земље у којима су светитељи који нису пореклом Срби, а молитвена заступништва су пратила њихово бивствовање, осећали су присутност светих, иако су стотинама, чак хиљадама километара далеко од Србије. Управо је Свети Нектарије Егински омиљен код Срба, а како бројна сведочанства кажу да је Он светитељ који ,,много воли Србеˮ, те су често поклоници на Егини управо Срби. Наравно, то није усамљен случај, наша словенска душа је окренута Русији и за нас је Русија Света Земља и духовни центар, колико и Јерусалим. Света Ксенија Петроградска, којој је ова књига и посвећена, узима се за светитељку која много воли Србе и коју Срби у великом броју поштују.
Сведочанства о молитвеном заступништву у књизи Корацима Свете Ксеније Петроградске су само доказ колика је љубав светитеља који имају ,,истинско човекопознањеˮ, јер су својим животом прошли кроз многа искушења и прилепивши своју душу за Христа, душом су уз Њега, а срцем уз нас. Света Ксенија Петроградска, како је аутор књиге Владимир Кљајевић и рекао у Уводној речи, сведочила је Господа на сваком свом кораку. После смрти свог мужа Андреја, иако је био пијанац и одао се пороцима, Света Блажена мати Ксенија га није осудила и презрела, већ се свом силином љубави одрекла свог пређашњег живота, обукла одећу свог покојног мужа и себе прозвала Андрејем, његовим именом, све своје имање дала убогима и свој будући живот провела у молитви за искупљење душе свог мужа. У јуродивости, како се у хришћанској терминологији каже ,,лудости ради Христаˮ обитавала је до кончине, сведочећи Живога Господа и богату престоницу Петрограда подсетила да је наше само оно што смо дали и да сва овоземаљска блага нећемо понети у гроб, до она која смо душом задобили.
Мноштво је сведочанстава о брзој помоћи и утехи јуродиве светитељке на страницама ове књиге. Многи нису никада чули за светитељку, али их је она сама пронашла, Господ ју је послао онима који су изгубили наду или заборавили да завапе Њему за помоћ. Наши стари су говорили: ,,Без Бога ни преко прагаˮ и у мудрости свих њихових изрека назиру се библијски темељи, који су се асимиловали у народно. Светој Ксенији људи се обраћају притиснути унутрашњим зебњама, тражећи помоћ да им отвори пут где ће моћи да испоље своје трудбеништво, што управо у овим сведочанствима и видимо. Људи предају вољу Господу, знајући да ће он знати шта је најбоље за њих, и кад им се чини да је све срушено и да се распада, управо тада се гради нешто ново и уводи ред. У савременом свету посао и стамбено питање су веома важни, нису то луксузни прохтеви, већ само отворен пут за нови труд, те по многим сведочанствима Света Ксенија је управо помагала онима који су се молили за решење свог пословног и стамбеног питања. Међутим, бројна су сведочанства о услишењима молитви и за оздрављење, љубав, унутрашњи мир, породичне односе, просветљење ума, за добијање детета, очување трудноће и њено изношење до краја, порођаја и много још различитих молитвених заступништава, које по мери нашег срца светитељка преноси Господу, а Свезнајући отвара путеве онако како је најбоље за нас. И сама сам сведок молитвеног заступништва Свете Ксеније Петроградске, на Велики Петак ове године почела сам да читам молитве и акатист, на који сам се одлучивала већ неко време. А обећала сам себи да ћу започети у току поста. Будући да сам била у страшном унутрашњем немиру, забринута због свог средњег сина који касни с говором, осећала сам се често и кривом, размишљајући да ли сам могла још нешто да учиним да му помогнем. Уз троје деце, мноштво обавеза, душу је притискао немир, нервоза, саму сам себе видела као неки балон опасан ексерима, који ће или пући или некога повредити. Читајући акатист, често су мисли лутале, некада сам на крају самог акатиста и помислила на сина, али сам највише мислила на тај немир и очај који ме је захватао. То слепило за све добро око мене. Из дана у дан поглед се бистрио, срце се смиривало, немир је сплашњавао, а син је напредовао. Уз много молитви, честог причешћивања, терапија и суплемената, његово стање се много поправило. И знам да то није могуће без Господа који је свакако сину помагао, али ја нисам могла да прихватим да је и проблем и искушење део живота у вери. И ако прихватим, убрзо после опет упаднем у нови очај. Сада сам мирна, биће како Бог каже, ми ћемо се трудити, а Бог је већ и превише учинио за нас и син је много боље. За време и после читања акатиста многа су ми се врата отворила, чак сам добила и повишицу плате, иако то нисам тражила нити размишљала о финансијама. Поправили су се и односи међу свима нама. Сада сам у новим искушењима, недавно сам завапила Господу, притиснута великим обавезама да ми помогне да их све завршим. И ево, једна по једна полако се решавају. Пре неколико дана сам остала без посла. Нисам се много потресла, баш зато што сам у то време радила на овој књизи и знам да Света Ксенија и Господ Бог знају шта је најбоље за мене. Живи сам сведок многих услишења и многих чудотворстава, па и самог пожара на Велику Суботу, дан после првог читања акатиста, када је Света Ксенија спасла нашу кућу од пожара. А ја док сам читала акатист највише сам се задржала на том месту где Света Ксенија жени говори: ,,Узми копејку угаситејкуˮ. Овим поговором, заправо, желела сам да посведочим и станем иза сваке речи у овој књизи, јер само два месеца након читања акатиста, стиже ми позив да радим на овој књизи, где пријатељ и издавач Дејан није знао да сам читала акатист и врло се изненадио и обрадовао, говорећи ми о свом искуству у вези са Светом Ксенијом Петроградском. Дивна светитељка, на иконама представљана као мила старица у црвеној сукњи и зеленом капуту, са штапом у руци и марамом на глави, увек ме подсећала на моју тетку која се прошле године упокојила, а много сам је волела.
Света Ксенија Петроградска нас је окупила око себе, и вас који сте писали о својим сведочанствима, и вас који држите ову књигу у рукама и надате се молитвеном заступништву и услишењима. На Смоленском гробљу на надгробној плочи Свете Ксеније Петроградске уклесане су заветне речи: ,,Ко је мене знао, да помене душу моју ради спасења душе својеˮ. Фењеруша вере никада се не гаси у оних који познају величину Господа, и у тамним и хладним петроградским ноћима, у молитви, кад огрнута само танким мантилом Ксењушка узноси молитве и чини метаније, ни у трудбеништву преноса цигли за изградњу Смоленске цркве, ни када је дечаци гађаше камењем, ни када је сматраше безумном, жижак душе је сјао и обасјао читаву Васељену. У том сјају и на тој ватри и ми грешни огрејасмо своје душе.
Слава и хвала ти, Блажена Ксенија!
Слава Господу!
Невена Милосављевић
На празник Преподобног Јована Рилског,
Лета Господњег 2023.