АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
Тринаестог октобра, у организацији Српске куће у Подгорици, Удружења новинара Црне Горе из Подгорице и Међународног удружењења књижевника „Горски видици“, у Српској кући у Подгорици, пред многобројним посетицима промовисана је научна студија Петра Милатовића Острошког „Сабрани староставни српски списи“.
О књизи су говорили протојереј Предраг Шћепановић, Емил Лабудовић, директор Српске куће, Иван Милошевић, секретар Удружења новинара Црне Горе, Огњен Војводић, филолог и рецензент ове студије.
Међу многобројним гостима налазио се и Пјотр Свирин, заменик амбасадора Руске федерације у Црној Гори који се аутору Петру Милатовићу Острошком захвалио на поклону руској амбасади и руском председнику Путину у име амбасаде Русије и руског председника.
У свом излагању аутор Петар Милатовић Острошки, између осталог, је нагласио:
„У првом поглављу ове студиjе објављујем приказе 46 најстаријих и најпознатијих српских јеванђеља, псалтира, апостола, минеја, зборника, хрисовуља…
У другом поглављу објављујем приказе 60 аутора са потпуном биографијом, фотографијама, илустрацијама, одломцима из њихових најпознатијих дјела.
У трећем дијелу објављујем детаље центара српске духовности и писмености и то тачно 113 у: Србији, јужној Србији званој Маћедонија, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Словенији. Ти центри српске духовности и писмености били су врхунски универзитети у Средњем вијеку. Дакле Срби су у Средњем вијеку имали 113 Универзитета а цијелаа Европа у то вријеме није имала ни свега десети дио онога што су Срби у то вријеме имали. Све је ово до сада било прећутано.“
На крају ове студије истакао је да се нада да ће се у скорој будућности неко одважити да све ове центре српске духовности и писмености објединити у обимној монографији у слици и речи и да је за припрему ове студије користио огромну литературу, тачније 477 дјела.
После Милатовићевог гвора уследио је разговор са многобројном публиком коју је интересовало како је Милатовићу успело да у бечким архивама и на Универзитету дође до 160 оригиналних средњовековних српских рукописа које је узалуд наша држава тражила од Беча девет пута од 1945. године, а што је аутор објавио 2019. године у знаменитој студији „Српско благо у Бечу“.
RTS.RS
