БИОГРАФИЈА
Телебак Новица – Тени је рођен августа 1957. године у Зеленици – Бијело Поље код Мостара, у долини Неретве, гдје је одгајан у духу Шантићевог родољубља и растао у необичном колориту боја, звукова и сунца, карактеристичном за овај дио Херцеговине.
До почетка рата је живио у Бијелом Пољу, а у Мостару завршава средњу школу, студије књижевности прекида, запошљава се и објав-љује четири књиге поезије.
Учесник је више књижевних манифеста-ција: Шантићеви сусрети, Сарајевски дани, Међународни сусрети писаца Београд, Бранково коло, Мокрањчеви дани, Струшке вечери, Дарувар, Задар, Истра, Цетиње…
Од свих младалачких страсти најизражај-нији су били: плес, планина, кошарка и дуборез.
Као искусан водитељ књижевних и других културних програма обављао је вођење програ-ма деведесетих, а изабран је за подпредсједника обновљене мостарске просвјете.
На невесињско – мостарком ратишту је тешко рањен и провео је непуне четири године по болницама у Београду и Аранђеловцу.
Аутор је књига „Туга се боји ријечи“ (1979, Београд, 1984, друго издање, Мостар), „И јасике…“,(1985., Мостар) „Вилин кланац“ (1987, Сарајево), „Исповијест ситне чељади“ (1988, Задар), „Каменица“ (1998, Источно Сарајево), „Пожар ума“ (2000, Београд, три издања), „Свијећа за Патријарха Павла“ (2014. Београд-Требиње, четири издања), „Сапето небо“(2015, Београд-Требиње), „Е, моја Херцеговино“ (2018, Београд). Аутор је и приређивач књиге о Алекси Шантићу „О боре стари“(2006., Требиње). А књига, око 600 страна, припремљена је за штампу под називом „Страдање мостарских Срба у двадесетом вијеку“ (Београд-Бањалука).
Заступљен је у бројним антологијама: „Из века у век“ Русија, „Кад срце засветлуца“ Србија, „Херцеговачки вијенац“ итд. те у бројним заједничким књигама и зборницима. Књиге су му превођене на руски и румунски, поезија на француски, њемачки, енглески, грчки, шпански, македонски, италијански и ромски.
За поезију је добијао награде: „Мокрањ-чева награда“, „Песнички крчаг“, „Дучићева лира“, „Друштво писаца Русије“… Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Србије и друштва писаца Русије.
Уредник је издавачке дјелатности у Књижевној заједници „Јован Дучић“ и предсједник је СПКД „Просвјета“ у Требињу. Запослен је у Народној библиотеци гдје је организовао око 350 књижевних вечери, 70 изложби слика, а као уредник издавачке дјелатности Јован Дучић објавио је 104 књиге.
Поред писане ријечи остала му је љубав и рад на изради скулптура и дубореза, а његови радови од дрвета и камена излагани су у Републици Српској, Србији и Црној Гори, док су његове иконе између осталог стизале и до Свете Горе и Хиландара.
Његова највећа радост и благост су кћер Јована (22), синови Никола (20) и Марко (35) који живи у Шпанији.
Живи у Требињу.