КАД ТИ МАТЕР НАДЈЕНЕ ИМЕ
Цвјетку Ристићу, 1992.
Кад се зачнеш у Кушићима
Па те матер прозорљива роди
А таква зна да ћеш јој ти
Једини остати жив и
На гроб спуштати руке
И да ћеш истим рукама сам
Кад будеш стасао за плакање
Истим тим расцвјеталим рукама
Обновити кућни праг…
Онда те на рођењу изљуби
И отаре с чела сопствену крв,
И надјене ти име
Цвјетко.
Знала је таква и то
Да ће Митра бити небеска
Па је мученици Светој,
Сестри твојој име надјенула
Како приличи дјевицама
Да засија намах
Чим крикне под бајонетом,
Искорачи из трулежног свијета
Па запјева, к’о да се родила.
Знала је та твоја матер прозорљива
Да још треба рађати синова
Ал’ не за гробова
Већ за цијело Небо разапето
С којега ће сијевати
Сваког шесн’естог јануара,
Па се Матер постом завјетова
Крстом мријети уч Крстовдана:
За онога старијег два љета,
Ако њега потурице узму
Да се нађе и препозна ко је
У небеским очима мајке
Иванке из Кушића.
Ал’ не брини сине Мученика
Ако брата свога и не нађеш
Пребирући кости по њивама,
Наћи ће га Матер прозорљива
То очима њеним неће тешко пасти,
Са Неба се боље човјек види…
Е, Цвјетко, како си ми лијеп
Е, мој Цвјетко
Материн каћуне,
Имао се рашта и родити
Што си матер прозорљиву им’о
Да ти тако лијепо име дадне.
Аутор : Дајана Петровић
Песма је посвећена чудесном имену Цвијетко, које носи дечак који је одрастао преко ноћи, пошто је у рату остао сам, без икога свог, без оца, мајке, брата и сестре. Но, исти тај Цвијетко остао је жив и обновио кућни праг. Супруг је и отац. Живот се наставља.
