РЕЦЕНЗИЈА
Роман „Писма капетана Марковића“ је дело, које истински потребује наша читалачка јавност. Код Срба постоји једна непрекидна жеља за спознајом историјских околности у којима је држава нестајала али и васкрсавала. Некада је прича а о див јунацима, родољубима вешто прикривана и намерно потискивана. Није се уклапала у дневно-политички декор. Ваљало је градити наднационални феномен југословенства, који је искључивао сваки осећај за оно епско, народно и самосвојно. Приоритет су имале тзв. социјалистичке бајке. Поготово је српска традиција била на удару
бирократизованих моћника. Приче о витешким прецима, херојима и њиховим породицама које су подносиле терет ратних недаћа живеле су у тихим приватним разговорима, славама и фамилијарним окупљањима. Далеко од јавног и наметнутог. Јуначне, надахнуте и дирљиве соколиле присутне да издрже терет наметнутог.
Данас су се времена променила. На место старих дошле су нове идеолошке комбинаторике, у којима се ови прегаоци, некако поново тешко уклапају. Мужаственост, саборност, издржљивост, част су особине које приметно девалвирају. Хедонизам и необуздани либерализам постају главне одреднице данашње цивилизације. Запарложиле су се у сваки кутак данашње Екумене. Као
коров. Ипак, захвалност и сећање на претке није сасвим утихнула. Она и даље тиња. Део јавности и данас вапи за оваквим садржајима. Бојана ово зна. Зато и пише. Овај роман у низу њених изузетних рукописа је резултат жеље да се очува сећање на славне претке, укаже на значај пожртвовања и праве оријентације.
Проф. др Весна Васовић
БИОГРАФИЈА ПИСЦА
Бојана Марковић је рођена 2. децембра 1995. године у Ужицу. Живи у Ариљу. Завршила је средњу Техничку школу у Пожеги, смер туристички техничар, а касније је дипломирала економију и туризам на Високој школи Струковних студија у Ужицу.
До сада је објавила три књиге. Једну збирку родољубиве и љубавне поезије и два романа под називом „Небо је Граница“ и „Завештање.“ „Писма капетана Марковића“ су Бојанин трећи роман, којим се она надовезала на претходно написано Завештање. Велики је љубитељ руске књижевности. Књижевни узори су јој А. С. Пушкин, Антон Павлович Чехов, Борисав Станковић, а од песника Десанка Максимовић, Јован Дучић и Мика Антић.