Ивана Жунић: Немојмо ићи за гомилом, него тамо где су чистота и истина

Разговарамо са Иваном Жунић, ауторком чији је рукопис поезије награђен на претходним 5. Дринским књижевним сусретима

АСинфо: На самом почетку, можете ли се укоратко представити, одакле сте…

–Ја сам Ивана Жунић, рођено Ђорђевић.Рођена сам на Југу Србије у Лесковцу , а удата сам и  живим у Западној Србији у Ужицу.Завршила сам гимназију, а потом Филлошки факултет, најпре у Приштини, а потом у Нишу, одсек за српски језик и књижевност.

АСинфо: У категорији за прву књигу ваш рукопис је прошао запажено, бои је међу одабраним, награда је бесплатно штампање књиге, честитамо, да ли је ово први пут да учествујете на конкурсу за Дринске књижевне сусрете?

– Хвала Вам на честиткама.Захваљујем се АСоглас издаваштву, АСинфо порталу и вама лично Дејане и надам се да је ово почетак наше сарадње која ће се и у будуће наставити.Надам се д аово неће бити прва и последња збирка пјесама коју ћемо заједно објавити.Ово је први пут да учествујем на конкурсу за Дринске књижевне сусрете, а  и иначе на конкурсима.Сматрам да ће српска књижевност преживти и без мога имена и мојих стихова. Међутим уколико постоји макар и троје које би хтели да прочитају оно што ја пишем, макар једно које ће да осети моје стихове онда вреди одштампати их и “издати на свијет“, како каже Вук Караџић.

АСинфо: Колико дуго је настајала ова збирка и од када пишете?

-Ова збирка песама заправо је скуп свега онога што сам до сада написала, током целог живота, а што је преживело.Иначе прво што сам написала била је кратка прича која се звала “Звоно“ и тада сам имала девет година.

АСинфо: Да ли аутор неминовно уноси аутобиографско у дјело или је имагинација доминантнија, шта је доминантно када је у питању ова ваша збирка

-И као читалац поезије и као неко ко је ствара ја сам убеђена да поезија мора имати тог аутобиографског у себи.Наравно да је пристуна и имагинација, међутим основни мотив је аутобиографски а имагинације то су они детаљи које ћемо надоградити на тај основни мотив.Дакле у којој може да постоји имагинација и не мора , а када је нека песма искључиво плод имагинације, маште не верујем да има уметничку вредност као она које носе у себи аутентични осећај и осећање.Дакле није неопходно унети аутобиографске елементе у своје стваралаштво али је што се мене тиче пожељно.

АСинфо: Да ли сте размишљали о називу збирке?

-Када сам први пут размишљала о објављивању моје прве збирке песама приј 14 година, желела сам да буду сврстане у три одељка.Први је сунчев мрак у ком би биле тужне песме, Сунчев знак  у којима се појављује мало ведрине и трећи сунчев знак у ком би биле песме с п уно оптимизма.Биле су дакле оштро подељене.Цела збирка је требала да се зове  “Мене“( као сунчеве, мене, месечеве мене или да се односи на акузатив личне заменице “Ја“). Овог пута немам такву визију у глави и волела бих да се зову напросто “Песме“.Сада желим да те све песме са различитим мотивима буду заједно, као што рече његош

“Чаша жучи иште чашу меда ,

смијешане најлакше се пију“.

АСинфо: Ваша порука читаоцима

-Моја порука читаоцима је најпре да читају и поезију и прозу.Најбоље је оно што је прошло суд времена.И оно што је савремено, што се сада издаје , ко има времена и воље да чита и савремену прозу и поезију која није прошла сито времена.Ако сте несигурни, на почетак, почните од класика, наших и страних.Моја прва порука  је немојте престати да читате и молим вас читајте праве књиге од папира са корицама, које можете да омиришете, помилујете, загрлите јер имати праву књигу у рукама је посебан доживљај.Сваки пут изнова понављам тај ритуал приступа књизи пре самог читања који вам може звучати ччудно али није исто читати са екрана и читати са папира.Верујте себи и свом осећају, у свим сегментима живота.Немојте да вам други намећу неку вредност коју ви заиста онако исконски онако из свог дивног, традиционалног васпитања бића осећате да то није у реду али већина тврди да тако треба и да је то у моги, а ви немојте ви верујте себи и чините оно што је исправно.

Најважнија порука је да и ако милијарду људи изрекне неку лаж она никад неће постати истина.То је лажна флоскула.Лаж остаје лаж, и да је изговори милион или милијарду људи.Зло остаје зло и да га почне да чини милион људи, неће постати добро.
Дакле, немојмо ићи за гомилом него тамо где је чистота, истина, правда, знање, Бог.

Поздрав.

Разговор водио : Дејан Спасојевић