Razgovaramo povodom Drinskih književnih susreta sa autorom nagrađene zbirke “NiTi“ Draganom Markoviće iz Kostajnika kod Krupnja.
ASinfo: Možete li nam za početak reći nešto više o sebi i svom stvaralaštvu, šta je to što pišete?
-Bilo bi dobro da pesnikova biografija ostane uvek malo zaklonjena njegovim delom, ako li nije badava hartiju tovario, ako ima dela za videla… Stoga, mi se čini da će daleko više kazati o meni koji uzgredni stih od šturih bio-bibliografskih podataka. Poezija me je odavno uzela pod svoje, ne znam kako i zašto, i sve više bivam svestan potrebe da u svakodnevnim poslovima, u naoko neuhvatljivim sekvencama postojanja i trajanja neprestano lovim niti kojima bih sagledao i povezao sve u jednu celovitu sliku, univerzalnu poruku i naslut sveukupnog smisla. Možda je i Poezija koja izmiče zadovoljavajućim i posve jasnim definicijama, zapravo tek dečja hrabrost da se isuviše zapitan i radoznao duh kao od šale otisne u neizvesnu avanturu začikavanja sopstva bezazlenim oružjem jezika, i poziv još ponekom, sebi bliskom, na takvu jednu odveć usamljeničku igru. Tako jedni druge bodrimo kolebljivim rečima od kojih se može sagraditi blistava Kula-svevidelica koja se neobjašnjivo, začas obruši i postane Skadar na Bojani… Sve ovo nadrobih želeći da kažem da se jedino igra kao takva može uzeti za nekakvo polje lekovite slobode i da se i sama svrha poezije krije negde na tom polju radosne, stvaralačke zaigranosti. Jedna mi pesma počinje stihovima: ,,Dečak u gustoj šumi peva strah da savlada…“ i možebiti potkrepljuje odgovor na pitanje šta to i radi čega pišem…
ASinfo: Vaša zbirka pjesama je od strane žirija proglašena za najbolju neobjavljenu zbirku pjesama, konkurencija je bila jaka, čak 50 rukopisa je pristiglo na konkurs, da li ste ponosni na to što je Vaša zbirka izabrana i možete li nam reći nešto više o tome kako je nastala?
-Poezija (kao i druge discipline umetnosti) nije atletsko nadmetanje da bi se nedvosmisleno moglo znati ko je prvi prošao kroz cilj, i da li je pobeda zaslužena… Zahvalan sam Vašoj izdavačkoj kući ASoglas što podržava i promoviše književnost u ovim oskudnim vremeniima, zahvalan sam i članovima žirija koji su proglasili moj rukopis NITI dostojnim za objavljivanje u konkurenciji toliko, verujem vrednih, rukopisa, od kojih su, siguran sam, i neki drugi pesnici mogli biti počastvovani i nagrađeni, opet zasluženo… Nagrada može neku knjigu obasjati kratkotrajnim bleskom slave, preporučiti je i skrenuti pažnju na njenog sastavljača, ali joj ne može pomoći da pretraje usude vremena, ako sama knjiga u sebi ne sadrži dovoljno svežine i postojane snage, dovoljno neupitne kreativnosti… Između reči nagrada i nagrda tek jedno slovce čini razliku, i lako se prva u drugu premetne kod onih kojima je kao vruć krompir neko priznanje nenadano tutnuto u ruke, pa se i sam često zapitam: jesam li išta zaslužio, jesam li savladao zamke sujete, samoljublja… Zbirka soneta Niti, nastajala je dugo, gotovo deceniju, zato što se ja u toj svojoj poetičkoj razigranosti retko dohvatam soneta čija stroga forma dodatno obavezuje i poziva na oprez… Opet, i tu sam se okušao u različitim vidovima soneta, i tu sam pokušao da se ne uozbiljim previše i da se ne dam u kalup i teskobu saterati… Ima Veliki Stevan one stihove: ,,Jednom nas tu gde nas ima neće biti, / mi smo niti koje vežu nerođene sa mrtvima“… Imao sam ih često na umu pri slaganju ovih mojih Niti…
ASinfo: Vi ste bili i predsjednik književnog kluba KUD Karadzić iz Loznice, da li ste aktivni još u tim vodama?
-Član sam književne sekcije KUD Karadzić iz Loznice i član UKS odnedavno… Pisac mora biti slobodan da govori i piše sve što misli, i pošto udruženja te vrste ne podrazumevaju uniformnost u bilo kom smislu, drago mi je da se ponekad sretnem sa onima koji kao i ja nemaju pametnija posla negoli da se u knjige umeću i o knjigama zbore… Ima ljudi koji se i u malim mestima valjano organizuju i bave ozbiljno knjizevnošću, ne dozvoljavajući da se utuli baklja slobodne misli… Moj prijatelj, pesnik Slobodan Jović iz Tobuta kod Lopara piše vanrednu poeziju, objavljuje časopis Bokatin Dijak i ima izdavačku delatnost u kojoj je već objavljeno nekoliko vrednih naslova prevedenih sa ruskog jezika… Takva posvećenost je zaista za divljenje i kamo sreće da je više takvih ljudi i takvih udruženja… ASoglas takođe daje primer kako se može podsticati i ozbiljno ulagati u književnost..
ASinfo: Drinski književni susreti su 27. septembra u Zvorniku, želimo Vam dobrodošlicu i vidimo se tada, Vaša poruka publici i čitaocima našeg portala…
Radujem se Drinskim susretima, radujem se razgovoru s pesnicima i poklonicima pesništva, dođite da govorimo poeziju i o poeziji… Poezija treba da bude povod za susretanje, razumevanje i vaskoliku ljubav… Uzdravlje! Srdačan pozdrav!