СКЛАД ЕМОЦИЈА И РЕФЛЕКСИЈЕ
Читајући избор Илеша Фехера из поезије ЖељкеАврић „Не бој се висине”
Пред нама је књига која, заслугом пјесникиње Жељке Аврић и преводиоца Илеша Фехера, представља потврду знане истине да поезија извире из језика и њему припада, али захваљујући преводиоцу који прониче у све значењске и емотивне слојеве пјесме, попут притоке своју метафорику нештедимице сједињује с ријеком у коју увире. Тако ће српска пјесникиња, која врло добро зна ускладити емоције с рефлексiјом, да нигдје једна другој не засметају него се, напротив, допуњују и стапају у складну цјелину, својом ненаметљивом, али врло слојевитом метафориком подстаћи на размишљање и разгалити душу и мађарског читаоца.
Илеш Фехер с великим ентузијазмом српску поезију приближава мађарском читаоцу. Тако је из богатог поетског опуса српске пјесникиње средње генерације Жељке Аврић изабрао и превео шездесетак пјесама, разврставши их у осам тематских цјелина (Да се упознамо, Гледаш ли брате, Немој да се предаш, И више од свега, Слутње, Цури мрак, Вријеме је, И то сам ја) уврстивши их у збирку „Не бој се висине”. Занимљиво је да иза сваког наслова циклуса стоји и поднаслов – стих(ови) из пјесама које слиједе, а који на посебан начин наговјештавају мотиве који су заокупљали пјесникињину пажњу. Када се ти поднаслови посложе један испод другог могу зазвучати и као цјеловита пјесма из које наслућујемо основна поетичка и тематскa обиљежја лирског стваралаштва ове пјесникиње:
Друговала са вјетром сањала даљине
храним се сновима мјесечарим и сунчарим
Певају воде говоре сенке огњене реке надиру
изађи из себе опери тај мрак диши слободно
У овом свету небитног места и времена ћутимо једно друго.
Ту где јецају сенке укотвило се бездно
Окупљени у миру спремни за рат
Свуда смо и нигде нас нема.
Чуваркућа, смртоносна нежност, први и последњи степеник.
Пред читаоцима је заиста добар избор из поезије Жељке Аврић широке тематске разуђености. Треба истаћи да све чега се њен пјеснички сензибилитет дотакне, постане пјесма која се памти. Не знам мађарски, па изостаје моја оцјена превода, али знајући с колико пажње и љубави Илеш Фехер преводи српску поезију, не сумњам да ће зналци изрећи високо мишљење о томе.
Ранко Павловић
AZ ÉRZELMEK ÉS REFLEXIÓK ÖSSZHANGJA
Gondolatok ŽeljkaAvrić: Ne félj a magasságtól a Fehér Illés által válogatott verseit olvasva
Előttünk az a könyv van, amelyik, Željka Avrić költőnőnek és Fehér Illés fordítónak köszönve, közismert igazságot képvisel. A költészet a nyelvből ered és ahhoz tartozik, de köszönve a fordítónak, aki a költemény tartalmát és minden érzelmi rezdülését egy másik nyelvbe ülteti, mint egy mellékfolyó, metaforáját azzal a folyóval egyesíti, melybe ömlik. A szerb költőnő költészete, aki az érzelmeket oly módon képes összhangba hozni a reflexiókkal, hogy egyik a másikat nem hogy nem zavarja, hanem kiegészítik egymást, harmonikus egységet alkot. Diszkrét, de kifejezetten elmélyült metaforájával a magyar olvasót is bizonyára gondolkodásra készteti, lelkét felüdíti.
Fehér Illés a szerb költészetet lelkesen közelíti a magyar olvasóhoz. Željka Avrić gazdag költészetéből, aki a szerb költészet középnemzedékéhez tartozik, hatvan verset fordított, melyeket a Ne félj a magasságtól kötetben nyolc tematikus egységbe csoportosított (Bemutatkozóféle, Észreveszed-e testvér, Ne add fel, A mindennél is több, Sejtések, Sötétség szivárog, Eljött az a pillanat, Ez is én vagyok). Figyelemre méltó, hogy minden cikluscím alatt alcím is van – a soron következő versből egy-egy kiragadott rész, melyek különleges módon utalnak a költőnő figyelmét felkeltő motívumokra. Ha ezeket az alcímeket egymás alá helyezzük, szinte egységes költeményt alkotnak, melyből a költőnő lírai munkásságának alapvető poétikai és tematikus vonásaira következtethetünk:
Széllel barátkoztam messzeségről álmodoztam
álmokkal táplálkozokholdfényben napfényben fürdök
A víz énekel az árny beszél lángoló folyók áradnak
Lépj ki önmagadbólmosd le azt a homályt szabadon lélegezz
Еzen a világon hely idő mit sem számít egymásnak hallgatunk.
Itt, ahol árnyak zokognak, vetett horgonyt a feneketlen mélység.
A csendben gyülekezettek háborúra készek
Mindenütt vagyunk és sehol sem.
Kövirózsa, halált hozó gyengédség, első és utolsó lépcsőfok.
Az olvasók Željka Avrić széles témakörű költészetéből valóban jó válogatást olvashatnak. Ki kell hangsúlyozni, hogy mindenből, amihez költői érzékenysége hozzáér, figyelemre méltó költemény lesz. Nem tudok magyarul, ezért kimarad a fordítás értékelése, de ismerve, Fehér Illés milyen figyelemmel és odaadással fordítja a szerb költészetet, nem kétlem, hogy a szakértők majd magasra értékelik.
Ranko Pavlović
Реч преводиоца
Када ме питају, зашто један биохемичар, научни радник, уз све своје обавезе, део слободног времена посвећује превођењу – послу, који је унапред осуђен на пораз, позивам се на речи славног алпинисте Хиларија. Кад су га питали, зашто је кренуо у освајање Монт Евереста, једноставно је одговорио: „Јер је тамо.”
Превођење је моја унутрашња потреба.
Хилари је бар знао какав изазов представља освајање Монт Еверестa.
А какав изазов представља превођење поезије за мене, научног радника, што је унапред осуђен на пораз? Познати мађарски песник и сјајан преводилац Деже Костолањи (Kosztolányi Dezső 1885 – 1936) у предговору другог издања књиге, избор из европске поезије „Модерни песници” (1921), написао је често цитирану реченицу: „Превођење поезије је исто, као плесање ланцима везаним ногама.” Свакако је изазов, а ако имамо у виду и битне разлике између српског и мађарског језика – мађарски језик не познаје родове, не користи помоћни глагол приликом формирања прошлог и будућег времена, има четири a не седам падежа, користи одређени и неодређени члан испред именица, ред речи у реченици је обрнут у односу на српски језик… изазов је још већи.
Првенствено волим песме а не песнике. Ако ми се свиђа једна песма, нека буде аутор и за упућене непознат – преводим. Можда на тај начин спасим песму од заборава. Да, тако је, али постоје песници чија су дела дубоко у моју свест урезана, са мном живе. Једна од њих је Жељка Аврић. Примите топло њену поезију.
Захваљујем ауторки, што ми је поверила задатак превођења својих песама.
Захвалан сам мађарском песнику Андрашу Адију за добијене корисне саветe током превођења, те за коректно обављен задатак лектора за мађарски језик.
Захваљујем ликовном уметнику – графичару Имре Молнару који је дозволио употребу свог остварења „Лукови“ за насловну страну.
Захваљујем директору и главном уреднику издавачке куће „АСоглас” Дејану Спасојевићу.
Суботица, месеца коледара, 2025.
Илеш Фехер
A fordító jegyzete
Ha megkérdezik, egy biokémikus, tudományos munkás, minden kötelezettsége mellett, szabad idejének egy részét miért fordítja műfordításra, akkor Hillary-t, a neves alpinistát idézem. A kérdésre: miért indult el a Mount Everest meghódítására, egy mondatba sűrítette válaszát:
“Mert ott van! ”
Számomra a műfordítás belső kényszer.
Hillary legalább tudta, a Mount Everest meghódítása milyen kihívást jelent.
És milyen kihívást jelent számomra, tudományos munkásra azeleve sikertelenségre ítéltetett műfordítás? Most Kosztolányi Dezső sokat idézett mondatát idézem, melyet először 1921 januárjában a Modern költők második kiadásának előszavában írt: „Műfordítani mégis annyi, mint gúzsba kötötten táncolni.” Mindenképpen kihívás, és ha figyelembe vesszük a magyar és a szerb nyelv közötti jelentős különbségeket – fordított szórend, a magyar nyelv nem ismeri a nemeket a szerb viszont a határozott névelőt, a szerb nyelv a múlt és a jövő idő képzésére segédigéket használ, a szerb nyelv hét esetet ismer, … – a kihívás még inkább érvényesül.
Elsősorban a verseket szeretem. Ha tetszik egy vers, a szerző legyen, akár még a bennfentesek számára is ismeretlen, lefordítom. Hátha ily módon nem süllyed el. Ez igaz, de az is igaz, hogy vannak költők, akik lélektársaim. Egy közülük Željka Avrić (Āvrity Zsēlykā). Költészetétfogadják szeretettel.
Köszönöm a szerzőnek, hogy költészetének fordítását, bemutatását rám bízta.
Köszönöm Ady András magyar költőnek a fordítás során nyújtott értékes kiegészítéseket és a lektori feladat elvégzését.
Köszönöm Molnár Imre grafikusművésznek, hogy engedélyezte Ívek című alkotását a borítóterv elkészítéséhez.
Köszönet jár az ASoglas, Zvornik kiadó főszerkesztőjének: Dejan Spasojevićnek (Szpāszójevity Dējān).
Szabadka, álom hava, 2025.
Fehér Illés
