АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
Portal glasrazuma.rs pokreće serijal ,,Knjizevnici Kosova i Metohije’’, u okviru kog ćemo vam predstaviti stvaraoce pisane misli iz južne srpske pokrajine.
Seriju intervjua otvara Nevena Milosavljević, rođena je 13. aprila 1990. godine u Novom Pazaru. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici na katedri za Srpsku književnost i jezik. Trenutno pohađa master studije srpske književnosti. Saradnik je u izadavačkoj kćci ,,ASoglas’’; kao lektor i recenzent prisutna je na oko 40 knjiga. Piše poeziju, prozu, eseje i kritičke osvrte. Dobitnik je 20 međunarodnih nagrada za poeziju. Svoje pesme je objavljivala u mnogim časopisima i zbornicima: Dr Filstud, Suština poetike, Bdenje, Sizif, Književne novine, Nekazano… Nevena je majka dvoje dece. Živi u Zvečanu na Kosovu i Metohiji.
Nedavno je objavila svoj prvenac, zbriku pesama ,,Istočnik’’.
Kada ste se prvi put susreli sa svetom poezije? Kada ste spoznali tu ljubav?
Mislim da na to pitanje ne mogu da odgovorim sasvim određeno, verujem da smo samim rođenjem predodređeni i darovani talentima, ali životne okolnosti dozvole ili ne dozvole da se to ispolji. Verujem da sam još kao baš malena zavolela lepu reč, a spoznala sam tu ljubav u punom blistanju tek kada sam napisala prvu pesmu, što je bilo u četvrtom razredu osnovne škole. Od tada do danas nikada nisam prestajala da pišem, bilo da su to priče, poezija, dnevnici, crtice, razmišljanja…
Živite u Zvečanu, na Kosovu i Metohiji. Kako i koliko to utiče na Vaše stvaralaštvo?
Mesto rođenja i uslovi odrastanja utiču na psihološki profil svakog čoveka. Nisam sigurna da na stvaralaštvo može uticati sam geografski položaj, koliko istorija i kolektivna svest o tome da je ovo tlo natopljeno krvlju predaka. ,,Svaka stopa, grob do groba…” Znamo da Kosovo i Metohija imaju za svakog Srbina, pre svega duhovni značaj. Kosmet je Sion na zemlji, otelotvorenje obećanog Carstva Nebeskog. Rasti sa svešću o arhetipskom nad zemljom i pod zemljom, neminovno utiče na razumevanje sopstvene misije: biti dostojan potomak, negovati kulturu sećanja, boriti se obrazovanjem, verom i lepotom reči, ponašanja i tradicije. Jer, kako reče naš pesnik Zmaj: ,,sve j’ to groblje – al’ je i kolevka”. Teško je živeti u sredini gde se čini da nema te svetle perspektive budućnosti. Svaki umetnik, mladi čovek ili sportista zna da bi u nekom gradu imao mnogo više mogućnosti, mnogi iz tih razloga napuštaju svoje domove i otisnu se u svet, ali neko mora ostati. Zašto to ne bih bila ja? Bez obzira na to što za sada nema onog što je potrebno, nekad ga mora imati, u kolevci i u srcu srpstva.
Vaša prva zbirka pesama „Istočnik“ nedavno je ugledala svetlost dana, kako se osećate povodom toga?
Govorila sam o tome u jednom intervjuu, ta knjiga je u rukopisu godinama, istovremeno sa još jednom i obe su pre nekoliko godina osvojile nagrade na književnim konkursima. Postojala je dilema koju objaviti prvu, ,,Istočnik” je raznovrsne tematike, ali preovladavaju motivi ljubavi, smrti, elegičnih tonova, sa filozofskim i religijskim kontekstom, dok je druga knjiga ,,Duhovnice (Otačnik)” isključivo duhovno-rodoljubive tematike. Imala sam blagodat da mi blaženopočivši mitropolit Amfilohije blagoslovi upravo rukopis te knjige prošle godine u manastiru Beška u Crnoj Gori. Otuda sam imala još veću odgovornost za konačni sadržaj zbirke, pa sam odlučila da prvo štampam ,,Istočnik”. Nisam ni slutila da tom odlukom menjam neke buduće zamisli, želje i htenja. Dešava se ova nesrećna godina, gubimo našeg Đeda, tako da su svi ti događaji uticali da osećanja splasnu. Ne izuzimajući činjenicu da se godinama sprema zbirka i samim tim sva očekivanja i emocije splasnu i budu umerene. Ono što bih istakla je da sam zaista prezadovoljna njenim dizajnom, saradnicima i sadržinom. Komentar mog izdavača i direktora ,,Asoglasa” šaljivo je nagovestio obostrano zadovoljstvo konačnicom, imajući u vidu moj perfekcionizam, da mora biti zlata vredna kad je: ,, jedan kuje drugi pozlaćuje”.
Kako ste odlučili za ime same zbirke, šta se krije u značenju „Istočnik“?
Nijedna reč ne bi mogla lepše i obuhvatnije da signifikuje moje pesme od Istočnika. Kao i za svakog autora, naslov je i za mene bio velika nedoumica, pa sam inspiraciju pronašla u svojoj pesmi ,,Istočnici”, iz koje se nekoliko stihova nalazi i na zadnjoj korici knjige:
,,Bolje da ne znam za sebe
nego da me napuste sećanja,
mirisne kadionice
što dušu nakađuju,
neuvenljivi cvetovi
što platno nazvezdaju,
istočnici mog postojanja…”
Sama imenica istočnik u etimologiji ima svoje značenje i sinonime: izvor, kladenac, izvorište, ali u prenesenom značenju to je ishodište, život, sve ono što nas podseća na Tvorca. U mojoj pesmi istočnik je sećanje, ne samo na prošlost ovog života, već sećanje na ,,prvu slavu”, onu o kojoj je Petar Petrović Njegoš pisao u svojoj ,,Luči mikrokozmi”, onoj, kada je čovek bio u Raju, gotovo ravan angelima i kada je ,,pao” zbog neposlušanja, jer poslušanje je osnova svih ostalih vrlina i prvi stepenik našeg ushoda ka Gospodu. Otuda na početku moje knjige nalaze se stihovi iz ,,Luče mikrokozme”:
,,Zaborave san te obuzeo,
ti si prvo blaženo bitije
i istočnik besamrtne sreće,
rajska polja, vječito blaženstvo,
životvorni pogled stvoritelja
zaboravi nesrećnoj predala.”
Ovaj citat P. P. Njegoša stoji na početku knjige kao pojašnjenje poezije, pandan stihovima na poslednjoj korici. Svaki naslov u knjizi, broj ciklusa, svaki detalj je simboličan i čeka dovoljno zainteresovanog istraživača da ih protumači.
U brojnim delima Vaših kolega sarađivali ste kao recenzent, kritičar, lektor… Zašto „Istočnik“ nije došao ranije?
Mnoštvo je razloga što nije došao ranije, a jedan od najvažnijih razloga je da sam pre štampe želela da budem potpuno zadovoljna sadržajem. Bez obzira što je to prva knjiga, želela sam da bude kvalitetna, da je se nikada ne postidim, kao što se dešava kod mnogih umetnika, da su nezadovoljni svojim prvim publikacijama. Život je nepredvidiv, danas smo tu, sutra nas nema. Dela su naši tragovi u vremenu, a ja za sobom želim da ostavim duboke tragove. Sigurna sam da, bez obzira na to što imam mnoštvo rukopisa različitih žanrova, usudiću se da štampam samo manji deo, zato što sam odgovorna pred svojom savešću i pred umetnošću, jer sam iskrena pred sobom da nije sve za štampu. Kvalitet, ne kvantitet. Mogla bih ove reči uzeti za svoj moto.
Na koji način ćete promovisati knjigu, s obzirom da je pandemija zaustavila sve, pa i kulturne događaje?
Zdravlje je primarno u ovakvim situacijama, tako da usled svega što se dešava i ne mislim o promocijama kao što sam ranije. 26. decembra je trebala biti promocija u Zvorniku u Republici Srpskoj, ali sam odložila, što zbog same epidemije, što zbog sopstvenih zdravstvenih problema. Dok se ne stvore povoljniji uslovi knjigu ću predstavljati putem društvenih mreža, intervjua, konkursa.
Čitamo li dovoljno poeziju? Kakav je Vaš utisak?
Zavisi šta se sve danas smatra poezijom. Poezija danas ima svoju ,,krizu identiteta”, pa se otuda neka praznoslovlja popularizuju, kojima nedostaje prvenstveno estetski okvir da bi mogli da se nazovu pesmom, a zatim i eliptični fragmenti uklopljeni u formatu tekst + fotografija, zaista čine da se zapitamo – šta se to čita i citira i čemu se daje medijski prostor? Sa druge strane, iskreno bih priznala da se poezija zbog svoje kratke forme više čita nego prozni klasici. Mislim na poeziju klasika domaćih i stranih autora.
I za kraj: Koja bi bila Vaša poruka mlađim kolegama koji su tek otškrinuli vrata sveta poezije?
Da budu iskreni prema sebi, da li je to zaista njihov životni poziv i ako osećaju da jeste, da nikada ne posustanu na tom putu. Da čitaju, čitaju, čitaju. I što je najvažnije, da uzmu Pravopis u ruke. Jer ono što me sopstveno iskustvo naučilo, zastrašujuć i uznemirujuć je podatak da većina ne poznaje svoj maternji jezik. A od toga je veliki deo onih koji su tako neuki zalutali u književnost.
ANDRIJA LAZAREVIĆ
