Роман “Екскурзија“-Станислава Шакота

Читање дечјег штива уме да врати у детињство и период одрастања, јер кроз сећање се човек најлакше поистовети са јунацима неке приче. Неће вам бити тешко да замислите све девојчице и дечаке о којима пише Станислава Шакота у свом роману названом једноставно, без много филозофирања – ‚‚Екскурзија”, не само због одличне дескрипције особина свих ликова, него и због саме питоме и интересантне приче која иако на тренутке може да делује наивно, на тренутке читаоцу нуди напетост равну гледању добре драме. Када говоримо о деци и одрастању постоји нешто што остаје чињеница и што важи у свим друштвеним заједницама, историјским периодима и временима без обзира на свеопште мењање обичаја, навика, па и менталитета кроз неизбежне временске промене, а то је да се у тринаестој, четрнаестој години дете полако из периода детињства укључује све више у свет одраслих и да се управо у тим годинама први пут суочава са многим битним животним искушењима. Управо о таквим ситуацијама говори ова књига стварајући занимљиву и динамичну причу о опроштајној екскурзији одељења једне основне школе.

Прича тече градацијски усаглашено са увођењем главних јунака којих као у свакој тинејжерској причи има десетак и око којих се развија радња која укључује потрагу за идентитетом, борбу за прихватање и жељу за истицањем уз сву дечју неопрезност и наивност која и иде уз њихове године. Станислава је створила праву малу галерију ликова које успешно гради од прве до последње реченице. Оно што је занимљиво и посебно љупко у целој причи је што је ауторка успела да, постепено дајући значаја свим ликовима који се један за другим смењују на главној сцени, надмаши очекивања просечног читаоца који верује да ће најбитнији догађаји до краја радње бити испреплитани само око звезда разреда. Изједначавањем битности улога свих ликова они добијају на појединачној снази и сврставају се један поред другог у исту раван без обзира на поступке, особине и склоности. На тај начин разред успева да изађе као победник из опште гужве и метежа какви умеју да владају на екскурзијама и да докаже да је крилатица ‚‚Сви за једног, један за све!” у сваком времену и простору одржива. Ауторка на тај начин успева да напише књигу са скромним, приземним и симпатичним јунацима међу којима се сва завидност, љубомора и несналажљивост на крају утапају у заједништво и најављују право пријатељство.

Проблеми присутни у тинејџерском друштву као што су тешкоће при уклапању у средину, осећај припадности, упорност да се пронађе одсутан родитељ или жеља за доминацијом међу вршњацима обрађени су једноставно, разумљиво и прилагођено баш деци истих година. Кроз ситуације и догађаје који су уобичајени за ђачке екскурзије, приказани су међусобни односи јунака, њихове особине и начин на који се носе са судбински одлучујућим тренуцима. Радња романа смештена је на мору, у пејзажима која причи дају посебну чар.

Делујући на тренутке као прави дечји трилер, кроз описе ситуација у којима се главни јунаци налазе, прича тече питко и без запињања. Неколико ликова који се не укапају сасвим у профиле данашњих тинејџера заједно са неколико њих који се потпуно уклапају, ‚‚Екскурзији” дају помирљив микс некадашњег и данашњег начина живота чиме књига добија на додатном шарму.

Све у свему занимљиво и лепо штиво које држи пажњу и оно што је набитније, има поруку која се може применити у свакој данашњој основној и средњој школи и средини где су деца окренута савременим дигиталним уређајима. После ове књиге пожелећете да позовете своје најстарије пријатеље и обновите оне пријатељске везе које сте, можда баш због брзог начина живота које намеће савремено доба, неправедно запоставили или заборавили. Уз предочавање опасности које потичу из виртуелног света и доказа да дигитални уређаји не смеју да буду основни начин комуникације, најлепша порука коју носи ‚‚Екскурзија” је неговање старинске вредности, где нам Станислава Шакота лако, без патетике и дирљивих сцена поручује да је пријатељство стечено у периоду детињства једна од најдрагоценијих, најлепших и најчвршћих веза које човек уме да оствари.

Ана Зец Кунтић дипломирани филолог, некадашнја радијска водитељка и новинарка, ауторица књиге „Дечак са косом од злата“.