РЕЦЕНЗИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА „КОРАК ДО СНА“

Рукописом збирке песама “Корак до сна”, песникиња Милада Тандарић Капетановић, нам се представља великим бројем љубавних песама.

Волети и бити вољен, понекад је само пуста жеља, и снохватица. Зато је и Миладина љубавна песма почесто свакидашња јадиковка, но каткад се, дакако, деси да и сама животна збиља, буде песма над песмама. Тако се свачији живот, па и њен одвија међу јавом и међ` сном, и то се посве јасно огледа у њеној љубавној лирици.

Реалистична стварност или песничка имагинација? Питање је које ова поезија намеће и оставља отворено пред читаоце. То је својеврсна енигма, коју ће, свако понаособ, решавати пред склопљеним корицама књиге. Усуђујем се рећи, да је то и била ауторкина намера од самог почетка.

И заиста, на самом почетку, загонетним и интригантним насловом, песникиња, успева да заголица машту читаоца, који би радо да проникне у душу поетесе. И као што један мислилац рече: „Ко не уђе човеку у душу, не види ништа од оног што види!“

Управо тако. Да би се правилно схватило, и разумело Миладино стихотворје, неопходно је пронићи, и докучити у душу ауторке, и тек тада, препознавши танане нити, и трептаје женске слутње и жудње, можемо размишљати и причати о ономе шта је порука ове књиге.

Неоспорно је, да песникиња, трагањем за љубављу прожима сваки свој стих, вешто вукући палету љубавних нити, као универзалном замајцу и покретачу свега. Следствено томе, морам издвојити стихове:

„Ова чежња наша,

то се љубав зове,

све са тобом води

у сањани рај.“

Чаробним мастилом срца, ауторка црта кораке ка сну, да би њима одсликала трагове поезије, коју ствара у свету бременитом јаким сновиђењима, жудњама и болним љубавним отрежњењима. Па, иако се у једном броју песама, донекле осликава задовољство назируће љубавне нирване:

„Зато те и ноћас тражим

и љубим сваким стихом,

грлим те душом цијелом

и не дам, не дам те ником“..,

…ипак се у много више њих излива ерупција туге, коју песникиња носи у души.

Исконски вапај и неутажива жеђ за љубављу, дефакто су, извориште њеног стваралаштва. Њени стихови обилују чежњом, сећањима, надом, а понегде иимагинарном љубавном фикцијом.

У стилу Миљковића или Ујевића, „црним стихом“, са пуно меланхолије,песникиња ову љубавну плетисанку, плете мислима о прошлости, неузвраћеним љубавима и неразумевању, бежећи од стварности и непребола. Па, тако имамо:

„Сви су ми се дани у тугу салили,

а ноћи се тамне смјестиле у души,

а некад смо памтим тако срећни били,

ал’ даљина сада наше снове руши.“

Миладине песме су једноставне, питке и лаке, и као такве су доступне и прихватљиве широком читалачком аудиторијуму. Опуштеним приступом, ослобођена друштвених догми и норми, не трудећи се да априори задовољи класичне, инверзивне или било које форме стиха, Милада стихује и римује, једноставним белим стихом, и при томе ствара јаке емотивне слике и бисере душе, које ниже у свој поетски ђердан, под називом „Корак до сна“.

Ова испесњена и за корак непросањана збирка поезије Миладе Тандарић Капетановић, тематски и мотивски је фокусирана, на све нијансе љубавног заноса и елегије, али је проткана и дубоком мисаоношћу, и запитаношћу над животом. Његовом пролазношћу и отуђеношћу, што је чини богатијом у исказу, а самим тим занимљивијом и питкијом.

Миладини стихови се течно изливају у душу читаоца и евидентно је, да се ради о стасалој песникињи, већ оформљеној снагом свог лирског талента.

Због свега изреченог, топло препоручујем ауторки и издавачу да овај рукопис под називом „Корак до сна“ укоричи и представи широј читалачкој публици.

Лозница,

Св. Тројице 2020.

Љутомир Рундић

Књижевник

Рецензија

У времену када све прошло блиједи, а праве вриједности губе свој значај у посљедњим прољећним сутонима, Милада нам враћа наду да је можда могуће једнога дана поново љубав ставити као покретач свега. Јер, шта је живот без љубави? При томе не говорим о овој данашњој врсти, гдје је љубав материјализована и затрпана суровим челичним свијетом. Треба храбрости стати иза пјесама које величају то тако сада понижавано осјећање. Сваки пут када читам Миладине пјесме вратим се Десанки Максимовић. Одрастајући уз ову велику српску пјесникињу уткала сам у своје биће вриједности које ме воде кроз живот. Када вас одгоји Десанка не можете остати равнодушни према љубави. Не можете остати равнодушни ни према Миладиним пјесмама. Та жена пише срцем, када вам је срце покретач онда заиста свијетлите љубављу. Борите се раме уз раме уз љубав, уз вјеру и уз наду да ће будуће генерације поново упознати наше пјеснике и кроз њих осјетити епоху која заслужује да буде водиља. Данас, када нам избацују Десанку из уџбеника, када нам праве ревизију историје и бацају у заборав Андрића и његову књижевност, треба бити храбар, баш као Милада. Само са истрајношћу и храброшћу можда успијемо вратити праве моралне вриједности. Нека вам ова збирка пјесама буде потицај да у животу све пролази, а љубав остаје.

Свјетлана Самарџија

Писац, историчар