У припреми збирка прича ”ДОСТА ПРИЧЕ” Александра Чотрића

ПОГЛЕД ИСКОСА

Случајно или намерно, кад талентовани писац уђе у политички механизам, у прилици је да схвати не само како он функционише него и ко га све чини. Тако има увид у систем и поступке његових протагониста. То би се могло лако описати, али деловало би толико препознатљиво, профано и банално. Али писац се измиче, узвиси, не би ли све сагледао искошено. И гле, сад тај механизам види огољен („цар је го”), и постаје му смешан.
Биће да тако настају смешно-сатиричне слике Александра Чотрића, стотине и хиљаде сведених духовитих опаски – афоризама. А сада и приче (у овој књизи), које као да су изашле из његовог афористичког шињела. Отуда и у њима толико врцавости, смеха, подсмеха; шала које нагоне на смех, од којих се неретко и загрцне. Јер, таква је стварност коју нам Чотрић приказује.
Већ у првој причи, у којој узорни класик Радоје Домановић силази с небеса на три дана да, након више од једног века, види како је у његовој Страдији, да би се вратио разочаран јер је сад много горе него што је некоћ било, Чотрић отвара „Пандорину кутију”. Прогрес иде наопаким смером. Намножили су се преваранти, лажљивци, псеудостранке, апсурдни програми (једни се декларишу као прозападни, а шурују са Истоком, док источњаци заврћу на Запад). На јавној сцени свађе и увреде, а иза кулиса домунђавања како поделити све што се зграби од народа. Бити посланик значи бити нечаснији и од проститутке. Министар критикује свог претходника да ништа није урадио, у уверењу да је народ заборавио да је управо он био на тој истој функцији, да је крао и брљао. Неко добије жуљеве на раду, а неко од пљескања вођи. Ево и сајамске лицитације функционера: нуде се обећања, па ко да више. Врхунац бешчашћа је кад професори етике све то проглашавају као велику инвентивност! Најзад, у једној причи истакнути руководилац жонглира: „Ако сам то и урадио, нисам тако говорио, ако сам и говорио, нисам тако мислио, ја, заправо, нисам ни размишљао о томе… Мој став је врло јасан: Ја сам и за и против.”
Чотрић нам приказује и како се „саставља влада”. И како се, као кад се припрема позоришна представа, увежбавају чланови водеће странке: улоге су подељене, зна се ко је главни актер, ко кад наступа и шта сме да каже. Не губи из вида ни толико „омиљене” политичке коментаторе који се не разликују од актера ријалитија. Приче из ове књиге садрже обиље тема (и дилема), сијасет сцена и актера, богатство стилских приступа и мноштво неочекиваних разрешења.
Чотрић је неуморан стваралац: и као писац, и као преводилац, и као књижевни делатник. Он је непревазиђен у делокругу свог опредељења – хумора и сатире.

Момчило СТОЈАНОВИЋ

О АУТОРУ

Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. у Лозници, у Србији.

Од 1984. године објављује афоризме, приче и песме за децу у новинама и часописима.

Објавио је збирку песама за децу „Хеј, замисли”, књиге афоризама „Даћемо ми вама демократију”, „Пета колона”, „Недозвољене мисли”, „Кратки резови”, „Гола истина”, „Померање памети”, „Тешке мисли” и „Мисли у покрету” (сатирични афоризми); „Играње главом”, „Све је у игри” и „Игра речи” (афоризми о спорту); „Својеглава књига”, „Дечја посла”, „О љубави с љубављу”, „Књига против брига”, „Свет смеха” и „Откачена школа” (афоризми за децу); „Добре вибрације”, „Љубав на речима” и „Сенка љубави” (афоризми о женама и мушкарцима); књиге сатиричних прича „Обележене приче”, „Приче пред буђење”, „Причињавање” и „Друге приче” и књигу кратких прича за децу „Озбиљно смешна књига”.

Афоризми за децу Александра Чотрића уврштени су у читанке које се користе у основним школама у Србији.

Књиге Чотрићевих афоризама или прича публиковане су у Румунији, Северној Македонији, Словенији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Албанији.

Приредио је Антологију српског афоризма за децу „Раздељак”, Зборник афоризама о спорту „Дриблинг духа”, Антологију савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању и Зборник српског хумора и сатире у региону и дијаспори „Смех није грех”.

Превео је и приредио књигу изабраних афоризама словеначког писца Жарка Петана „Историја будућности”, Антологију савременог руског афоризма „Велико у малом”, књигу изабраних афоризама руског писца Аркадија Давидовича „Аркаде духа”, Антологију бугарског афоризма „Трн и ружа”, Антологију пољског афоризма „Пољски пут”, Антологију румунског афоризма „Мед и отров”, Антологију чешког афоризма „Кнедла у грлу”, књигу изабраних афоризама руског писца Константина Мелихана „Модрица на папиру”, Антологију словачког афоризма „Муње и громови”, Антологију украјинског афоризма „Смех народа”, Зборник питања и одговора Радио Јеревана „’Запорожац’ на врху Арарата”, књигу афоризама словачког писца Ондреја Каламара „К. О. од О. К.”, Антологију белоруског афоризма „Бело на црно”, Антологију јерменског афоризма „Блиска даљина”, књигу изабраних афоризама руског писца Александра Минченкова „Измучене мисли”, књигу изабраних афоризама бугарског писца Валентина Димитрова „Дефакто”, Антологију немачког афоризма „Кишобран мудрих”, Панораму савременог афоризма у Европи „Баук афоризма кружи Европом” и Антологију француског афоризма „Тријумф духа”.

Заступљен је у антологијама које су објављене у САД, Русији, Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Бугарској, Северној Македонији, Пољској, Словенији, Шведској, Црној Гори и другим државама.

Александар Чотрић добитник је, између осталог, и признања: „Excellence Award” на Међународном фестивалу сатире „Златна јабука” у Бистрици, у Румунији, „Алеко” у Бугарској, „Типар” у Црној Гори, Плакета Међународног фестивала карикатуре, хумора и сатире „Лалошки шешир” у Темишвару, „Златна кацига”, „Радоје Домановић”, „Браћа Ормаи”, „Владимир Булатовић Виб”, „Јован Хаџи-Костић”, „Драгиша Кашиковић”, „Стеван Сремац”, „Ђорђе Фишер”, „Раде Јовановић”, „Михаило Ћуповић”, Интернационалне академије „Иво Андрић”, „Златна значка”, „Златни беочуг”, „Витезово пролеће”, „Велика грамата” Друштва књижевника Косова и Метохије, „Велемајстор сатире”, „Теодор Павловић”, „Ана Франк” и „Доситејево перо” (награда ученика београдских школа). Лауреат је и књижевних признања у Италији, Северној Македонији, БиХ и Либану.

Приче и афоризми Александра Чотрића превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, белоруски, албански, словачки, чешки, шведски, грчки, бугарски, русински, италијански, португалски, јерменски, каталонски, баскијски, турски, свахили и арапски језик.

Чотрић је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Московског клуба афористике. Почасни је члан Друштва књижевника Косова и Метохије и Уније афористичара Румуније.

Живи и ствара у Панчеву.