У припреми збирка пјесама “Манифест душе“- др Марија Лазаревић

ПРЕДГОВОР

(Критички приказ и коментар на збирку песама наше познате и свестране докторке Маријe Лазаревић из Лознице. Њена збирка песама слови „Манифест душе“.)

Сама реч манифест  поручује основна начела песничког стваралаштва новије групе писаца која се уобичајено радикалније супротставља владајућим књижевним правилима, води порекло из латинског језика, док ван књижевности манифест означава проглас.

Збирка докторке Марије пуна је симболике, нежних и радозналих питања упућених Богу и његовој егзистенцији.

Занимљиво је да је душа наше песникиње инспирисана егзистенцијом бића Божијега написала песме у којима се оправдано обраћа Богу. Изналазећи духовне вредности савршеног бића Божијег она тражи пут до њега као у гори чисту воду кошута за жедну душу и по природи тежи ка њему.

Није случајно, ништа нема у животу случајно већ по промислу Божијем, што су њене 33 песме симболика живота Господа Исуса Христа на овоземаљској позорници, који је дошао међу своје, али не препознавши спаситеља човечанства  у његовој 33. години живота они га разапеше.

Маријине песме су саткане као нит која повезује њену душу са Богом. Гледајући напред и натраг, она схвата да је Бог увек исти и да је грех црна стварност и истина грешника, јер  бој не бије ком срце трне.

Њена душа, разиграла се, изналазећи прави пут познавања Бога, попут пчелице која летећи од цвета до цвета сакупља нектар за своје песме, лепе здравице у којима жели да нас Ствараоц воли и поручује да је пожуда лакома, а јалово душом спознато то знање.

Праведници чују јасне речи Господа и осећају се блаженим, јер блажен је онај ко не мрзи брата свога. У њеним песмама: Осврт, Живот вечни, Гнев и многе друге пуно је дидактике: не суди, јер како судиш тако ће ти се судити, а како мериш тако ће ти се мерити. О истини каже врло јасно:

„Јединога Божијега сина

Родила је једном једна жена“

Доласком Богомајке у Витлејемску пећину рађа се Богомладенац којем је обећан вечни живот васкрсењем, јер је Божији син.

Марија у својим песмама говори о милости Божијој и указује да је она већа од гнева. Господ се не свети па човек треба да му буде увек захвалан на доброти и самилости.

„Врева народа који нас газе

Сви који живе на свету знаће

Да онај ко прати Господа стазе

До неба узлетет Бог њему даће.“

Читајући збирку „ Манифест душе“, стиче се утисак да из прве песме која  подсећа на извор духовне лире сваком следећом ишчитаном песмом извор све више буја претачући се у поток, а он у реку која тече ка мору духовне зрелости и чистоте душе наше песникиње докторке Марије Лазаревић из Лознице.

На дан Светог Василија Великог 2021. лета господњег

у варошинци Драгинцу.

Станко Сп Васић, протојереј-ставрофор парох Цикотски у пензији

при цркви у Драгинцу.