Љубомир Ћорилић
ЛЕПТИРИЋИ УЗ КОЈЕ СЕ РАСТЕ
(Рецензија рукописа књиге песама за децу
Лептирићи љубави Светлане Гајић)
Кад се песници „удварају“ деци и родитељима песмама о куцама и мецама, о чему су најчешће певали српски песници између два светска рата( према стиховима П. Зупца: Не волим песме нечије / које се зову дечије, / о куцама и мецама причају нама децама – који помажу песницима, књижевним теоретичарима и критичарима да лакше уоче и вредносно се дистанцирају од благоглагољивог песничког језика тепалица, успаванки и других примењених педагошко-дидактичких форми поезије за децу ); кад се схватање поезије за децу исцрпљује само у стиховању инфантилне природе детињства, може се слободно рећи – „промашена тема и начин певања“. Без обзира што су у доба бебинског одрастања потребне и такве песме.
Пренаглашено акцентовање „дечје наиве“ из почетног узрасног периода не може ни површно да укаже на сву сложеност и значај детињства након тог периода. Без обзира на њихову заводљиву ритмичност и звучност, такве песме и песници нужно остају на маргинама песништва, пошто је педагошко-дидактичка функција, сама по себи, исказно немоћна да изрази сензибилно и мисаоно биће детета. Песници морају бити свесни те немоћи и што пре, као Светлана Гајић, искорачити даље и дубље у песму за децу. Новим рукописом књиге песама Лептирићи љубави Светлана придодаје свом песничком делу и ризници српске поезије за децу племенит и вредан лирски прилог.
Насловна метафора лептирићи љубави, на посебан начин значењски прожима цео рукопис. То се дознаје тек након ишчитавања оба циклуса( Радујем се што сам дете; Бака, роде, машта и остало); кад се пред читаоцем проспу пажљиво пробране лирске слике и међуредне асоцијације покренуте тим сликама. Целину представе о вредности посебно подржава читаоцу који је ишчитавао три претходне Светланине књиге: Под маслином птице завичаја ( 2013 – том књигом је, уз све друго, исказала немерљиву љубав према свом медитеранском завичају, маслини и мору: рођена у Бару, 1970 ); Дечја башта ( 2015 – приказала колико је разноврстан и богат свет детета ); Песме за децу ( 2017 – којом потврђује и још сигурније пева о богатству света детињства ). Тај ће читалац лако утврдити да је Светлана песникиња која се креће у релацијама традиционалног, змајевског певања, јер, као испод трешње, купи бројне теме и мотиве детињства( опеване и неопеване ), и смешта их у колажну целину која се књигом може звати.
Иначе, метафора лептирићи љубави постала је свакодневна „фраза“ којом се исказује стање у ком су почесто и деца и одрасли. Иако су позната „фраза“, у песнитву за децу нису превише опевани. У томе је разлог што о њима пева и Светлана. Речитим сликама исказује стање душе и тела кад децу погоди Аморова стрела; кад због нечије лепоте, духовних и телесних чари, губе дах и памет и, као омађијани, посрћу у свом хаосу. То је стање опевано првим циклусом( Радујем се што сам дете ), условно, и циклусом Бака, роде, машта и остало, у коме се не пева о телесној, већ о другим љубавима: према баки, птицама, пролећу, зими, школи… Ту су и ненаметљиве поуке о лажи, себичности, несебичности, образу, угроженом српском роду…
Као што је Мика Антић, на прелазу из детињства у одрасло доба, писао пубертетској деци песме „да лакше дишу“, тако и Светлана пише предпубертетским „клинцима и клинцезама“ стиховане поруке да боље разумеју своје стање предљубавног хаоса који праве лептирићи љубави у њиховим телима и душама: о првом пољупцу који „мења живот“ – и његов и њен; о киши под којом се рађа „најснажнија љубав“, њеним плавим очима, анђеоској лепоти, несаници; о љубави којој ништа не може ни снег, ни хладноћа; о машти и сновима у којима се „најлепше куле граде“…
О лептирићима љубави Светлана је писала и у претходној књизи ( Песме за децу – дванаест песама; у овом рукопису – шеснаест). Из тог и вредносних разлога, већ сада се може рећи да је љубав деце њена најомиљенија тема и да, све сигурније улази у ред песника попут Недељка Попадића, Слободана Станишића, Драгомира Ђорђевића… Доказују то и позајмљени мотиви из њихових песама о којима пева на свој начин.
Већ сада се радујем Светланиној новој књизи.
Од 1. до 23. септембра 2023.
Љубомир Ћорилић
