Збирка пјесама ”ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА” збирка пјесама за дјецу и одрасле

СТАЗАМА ДЕТИЊСТВА (рецензија)

Наслових овај исказ о песмама Витомира Стевановића онако како сам доживела уједначене стихове његових песама, подељене у пет целина од којих свака има одређени број ђердана. Овим драгоценим именом назваћу његове песме које се као загрљај обавијају око детињег осмеха од којег деца само расту. Свет је велики онолико колико деце у њему има, а леп је онолико колико их разумемо и препознамо све њихове потребе, жеље и протумачимо сањарења на прави начин, из искуства и знања које преносимо. Деца су мали људи са великим срцем и огромним идејама како да уреде свет око себе, обојен њиховим очима, тако и треба да буде.
Ова Збирка песама за децу има дечју радозналост и жељу да се пође у авантуру кроз скривене стазе игара, као пратиље срећног и веселог обликовања бића. Прва целина којом најављује свој поход на зраке детињства озбиљна је још у наслову „Школске бриге“. Овај круг од осам песама написан је како би помогао, ни мање ни више, него у обнављању градива. Мало песме, мало смеха, мало некњижевних речи које су апострофом добиле жељени облик, а стих одређени број слогова, казује да је Витомир водио рачуна, како о форми тако и о садржини. Да школске бриге нису само празна претња неком тамо темом за разбибригу говоре стихови
Уча каже: ‚‚Сад пазите!“
Па диктира из свег гласа,
„Ка сјеверу, запишите,
Гледа игла од компаса“.
А када у свет кренемо, обично настане збрка, и то каква она школска. Овим стиховима Витомир је заправо почео заплет у колу истих, чија победа мора бити оно што желимо, а то је испуњење циља, забава и порука да учимо без оптерећења, без тешкоћа мислећи да постоји нешто што је недостижно ђаку. Нема тога што ученик неће приметити анализирати и схватити онако како је разумео, али ће сигурно пре тога поставити ниску питања од којих може и глава да заболи. Наравно онога ко буде одговарао…
Савремени начин комуникације често трпи критике због мишљења да утиче на начин дружења. Витомир преко једне песме шаље поруку да дружење нема неке велике разлике какав год облик да има, савремени, лајковани, или онај који се мери стиском руке или погледом, али разлог је један једини
„Али кад се она са поруком јави,
Моје лице као крофна порумени,
Невољу ми један глупи проблем прави
Што се она свиђа другима кô мени“
После овог првог таласа лако је упловити у воде дечјег света, подсећањем, посматрањем, или сећањем на оне стихове који су код самог аутора будили лепше циљеве ка одрастању.
У сваком случају здрава и чиста средина је услов за правилно одрастање. Аутор се одмах присетио села и сјаја јутарњег којем не може одолети чак ни успавани, али радознали дечји крик. Ту је једна планина, па лековито биље и богатство природе, па једна брана и то као печат из личног искуства, затим прошарано разним мотивима. Један од уочљивијих је понос на лично, заправо кућна слава која се као централни мотив врти у круг као вир око којег се сакупљају све остале капљице које се испијају као лек
„Године сваке Никола Свети,
Поклоне носи, то дјеца знају,
Тако и мене увијек се сјети,
По своме старом обичају“
Један цвет се дуго чекао. Како би своју лепоту појачали други су га украли не мислећи на последице. Да ли су се окренули? Не, цвет који се чека, циљ који остварујемо је оно за шта живимо. Кад је грм изгубио цвет почео је да се суши, изгубио је надања, свестан да неко поред њега не мисли како друге не треба повређивати. Чувати цвет у себи и нека он буде довољан и гледати у цвет поред себе, дивити му се и чувати га, то је порука овог циклуса. Децо, растите и будите људи који ће свет бојити својим бојама, нежним и чистим као ваше небо.
Каква би то деца била ако не би расла заједно са животињама, ако не би била целина једне исте стварности у којој нисмо и не смемо бити сами „Животињске згоде“
Овај круг почиње и завршава, не случајно, са Медом, или медом, или оним који воли слатко, који би све урадио да до њега дође, медвед један. Кроз игру наслова аутор се игра кроз замишљену шуму детињства и од ње прави радосне догодовштине, уз безусловне покушаје и трку све до сна
„Медама сам сличан и ја,
Спават волим баш до касно,
Али мами то не прија,
И због тог се љути страшно“
Авантура, као сокић, као скок са гране у летњи вир, као цика због првих кишних капи, као хватање месеца. „Морепловци“ су их позвали да мало прошетају маштом и досегну оно због чега се сања. Као борац за дечја, а и сва друга права, аутор, чак, осећа неправду и због тога што један месец има дан мање. Како се природа усудила да направи неједнакост, ма није то природа, то се само човек играо и мисли да може да ухвати време, али, не дамо ми мали људи да неправда буде заборављена
„Знате ли да мјесец у години један,
Већ неправду трпи миленијум дуги,
Да ли је он можда нешто мање вриједан,
Па да има дана мање него други“
Ово је прва Збирка песма за децу коју аутор жели да посвети малом свету својих великих идеала, срећи, радости, миру, породичном животу, здравом размишљању и зрелом одрастању. Очигледно је да рима гради кулу ове песничке ниске. Стихови су дати од осмерца преко десетерца до дванаестерца. Кроз њих провејавају облици речи који нису стандардно уоквирени, али их треба препознати и на њима радити као на примерима које треба упоређивати и дограђивати.
На крају оно што највише желимо „Осмех“, у њему Јоца, Соња и сви мали осмеси овог доба које почиње са новогодишњом јелком почињу да одрастају уз гламур и осмех који им аутор шаље као награду. Сјај и срећа је оно што аутор жели малим чуперцима и жврковима који се у периоду одрастања преображавају и сами себе виде на различите начине. Ево једног за крај
„Сваког јутра Сoња мала,
Стоји испред огледала,
Задовољна својим ликом,
Огледало не да ником“

За аутора и сву децу света од Сенке Стијовић

……………………………..

ПЕСМА КАО НАУК (рецензија)

рецензија за дечију збирку песама Витомира Стевановића, „Четири годишња доба“

Писати за децу није нимало лако! Деца се у овој интернет ери врло брзо информишу и још брже трансформишу. Као што је говорио чувени Душко Радовић, дечији песник мора бити ’’наоружан ведрином”, како би задовољио овај врло незгодан и захтеван аудиторијум.

Витомир Стевановић је по вокацији професионални војник. Завршио је војну академију. Oдговорно тврдим да је достигао висок степен наоружања, кад је у питању ведрина. Он нам на јединствен и крајње једноставан начин, преточен у лаку риму, ”убојито” саопштава основне животне постулате. Живот је трка, бесомучна трка, мада често неправедна. Упркос томе, требало би га волети и то срцем детета, срцем које је ”велико ко Русија.” Читалац стиче утисак да не постоји ништа осим дечије игре, њихових осмеха и да свуда тече ”мед и млијеко.” Једино што се дешава и ремети тај, условно речено мир, јесте смена годишњих доба, као једина законитост која покреће ову планету. И још нешто! Нe морате имати специјални компас како бисте уочили ”знакове среће.” Биће довољно да сте живели на селу, газили ”боси по трњу” и дружили се са животињама. То је непроцењиво искуство. Село је овде подигнуто на ниво врхунске институције, где се знање преноси ”с кољена на кољено.” Без обзира на целине у збирци, све оне чине једну јединствену, а то је радост одрастања. Школске бриге ће само повремено пореметити ту радост. Оне су неминовност, саставни део учења које подразумева и ”кршење старих правила”. Детињству као културно-историјској категорији, песник прилази са доста озбиљности и поштовања. С обзиром на заступљене теме које су разнолике и актуелне, ове песме могу читати и одрасли. Дубоко свестан отуђења, које поприма разарајуће размере, враћа се традиционалним вредностима, крсној слави, као једином преосталом и здравом начину окупљања људи. А људи ко људи, раниће вас и повредити кад се најмање томе надате, без имало гриже савести. Да није животиња и њихове безусловне љубави, човек се никада не би могао ментално опоравити. ”Осмех” као последња целина, носи поенту читаве збирке. Он је овде императив и лек против свих стега и страхова, исти онај којег смо изгубили на неком путу јурећи срећу. Осмех има снагу AURORE BOREALIS, јер разбија сваку таму. Ова поезија ће у вама пробудити не само сећања. Пружиће вам у тешким тренуцима утеху, вратити наду, покренути машту и разбити предрасуде. Зато је топло и срцем препоручујем остављајући јој велики ‘’Лајк’’ !

Слађана Бундало, песникиња