АФОРИЗАМ КАО ОРУЖЈЕ СА ТРЕНУТНИМ И ОДЛОЖЕНИМ ДЕЈСТВОМ
Ако сматрамо да смо несхваћени то може да значи да је наше стваралаштво добро замаскирано и не изазива реакцију на прво читање, али ако упростимо израз и порастемо до једноставности, онда смо у ризику да ћемо бити схваћени- моментално, што је добро ако подилазимо стварности…
Неки од афоризама из ове збирке су толико јасни да их нема потребе додатно објашњавати читоацу који ће недвосмислено схватити на шта су уперене жаоке критичке мисли, као што је у случају игре са чувеном Цезаревом реченицом:
‘’Дођох, видјех , проблиједих’’
која се може схватити као критика лошег стања у друштву, али и једноставно као апсурд многих животних ситуација, показујући да иза сваке шале стоји бар мало истине.
Кроз збирку афоризама ‘’Не лези враже’’ аутор кратком формом постиже оно чему многи
текстови у дужем формату тек теже: јасну мисао и запамћену поенту .
‘’Моји су афоризми шкакљиви, да би се народ смијао’’
Тематски, збирка се креће од друштвених и политичких апсурда, преко слабости људске природе, до интимних осврта на живот. Зекић вјешто спаја дневнополитичко и универзално, а његов стил је директан, духовит и веома искрен. Он иронично коментарише друштвени поредак („Режимски батинаши неће у рај, јер је батина из раја изашла“), док сатиричном обрту често додаје и дозу црног
хумора („Вољу за животом ми дају високе цијене погребних услуга“). Тиме открива нарочиту способност да најтеже теме, од сиромаштва до политичке репресије, претвори у смијех који истовремено забавља и боли. Афоризми о
свакодневици носе препознатљив печат ауторовог погледа на живот. У једној јединој реченици аутор успијева да исприча цијелу животну причу („Ожено се
‘на први поглед’ – пети пут“) или да одслика судбину цијелог друштва („Народ плива уз матицу, док не дође до водопада“).
Афоризми из ове збирке дјелују спонтатно и природно, а аутор економично располаже ријечима што говори у прилог томе да је форма јасна и препознатљива . Његова прва збирка афоризама
изазвала је добре реакције код читалачке публике тако да с правом очекујемо да ће и ова која је пред нама имати добре домете, тј да аутор наставља да корача стазама све богатије зворничке афорситичке сцене.
Издавачу импонује пораст броја добрих издања и из овог сегмента књижевног стваралашта, што
између осталог показује да су у овој епохи афористичари били спремни да се шале са стварношћу која се с њима, збиља, није шалила, чак ни када је
изгледала смијешна.
Захваљујем аутору на коректној сарадњи, али и уреднику ове књиге, истакнутом афористичару Милану Пантићу на несебичном труду и доприносу да ова, као и многе друге књиге, изађу пред јавност што потпуније и успјешније.
Дејан Спасојевић, главни уредник Зворник, 7.12.2025. године
……………..
АФОРИЗМИ КАКВЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО
Без проведеног оставинског поступка Зекић је од оца, који је и сам писао афоризме, које смо имали привилегију да читамо, наслиједио дар да препозна аномалије у друштву и да их на духовит начин извргне руглу, у жељи да исте нестану. Када је постао свјестан какво је благо наслиједио од оца, латио се писања и захваљујући томе ускоро илази из штампе његова друга збирка афоризама. Зекић пише надахнуто и критички осмишљене афоризме, бавећи се обичним животом, политиком и свакодневним темама.
Поруке у његовим афоризмима се читају између редова, без обзира колико редова имали његови афоризми, поруке су јаке.
Зекић је реални критичар стварности и живота који живимо. Читајући његове афоризме лако препознајемо аномалије на које и сами свакодневно наилазимо, а које он на сатиричан начин обради и сервира читаоцу.
Однос између реалног живота и живота у коме бисмо сви ми вољели живјети и забринутост због изостанка моралних вриједности и вриједносних критеријума друштва у којем живимо, инспиришу аутора да његова иронијска оштрица не штеди никога, у тежињи оздрављења људског духа и болесног друштва.
Духовитост је љековита, и афористичари нуде народу бесплатан и ефикасан лијек.
Афоризам је кратка, мудра, поучна изрека која на духовит начин изражава неку мисао и читаоцу се чини да их је и сам смислио, или се пак чуди како то њему није пало на памет, кад је тако очигледно. Када се бавите сатиром, морате да говорите истину која је велика, али тешко видљива осталима.
Зато аутор каже:
”Сваки рат смо добили, нисмо могли да га изазовемо сами.”
У својим афоризмима обогаћеним иронијом, алегоријом, метафорама, парадоксима, уз дозу уљудне сатире, аутор се бави темама из наше друштвене и политичке стварности.
Следећи афоризми илуструју предходно речено:
Широко образовање нам је уско грло.
Кладионица удаљена од школе мање од петсто метара. Остаћемо још без једне школе.
Свако има своје дно, али ни једно није исте дубине.
За извоз памети користимо царинске олакшице.
Вољу за животом ми дају високе цијене погребних услуга.
Нећу промијенити ћуд, таква ми је нарав. Изгинућемо у двобоју – сами против себе.
У мојој кући прстом могу да ућуткам само будилник.
У принципу, Гаврило би то најбоље ријешио.
Навикли смо на мало сутра, али нам тешко пада мало данас.
За писање афоризама потребно је велико животно искуство. Аутор се не слаже са флоскулом да народ добије власт какву заслужује, јер нисмо баш толико лош народ. Зато своју сатиричну оштрицу усмјерава на политику мита, корупције, непотизма, криминала и стање које таква политика производи.
Ако вам се клима столица, климајте главом да је сачувате.
Одзвонило нам је, нисмо се пробудили на вријеме.
Послије јавне набавке слиједи тајна расподјела.
Ко иде низ длаку, високо ће се попети.
Кад те понесе маса, полиција даје убрзање. Кад сиђе у пете, срце се удаљи од мозга.
На крају могу да закључим да ће афоризми из ове књиге многима дјеловати као народне изреке и мудрости и препричавати се а да многи неће знати ко је њихов аутор.
Како је по једној дефиницији афоризам роман из кога су избачени сви досадни дијелови, топло препоручујем читање ове књиге, јер оно што је досадно не налази се у њој.
Момир Васић
Зворник, новембар 2025. год.
