РЕЦЕНЗИЈА
Књига „Загорје – траг једног времена“, аутора Мијомира Н. Лаловића, представља својеврсну тапију у којој су записане, именом и презименом, општенародне среће и несреће једног краја кроз времена и епохе, а која недвосмислено показује границе слободе сковане кроз борбу народа Загорја за голи опстанак. Наиме, његово бивствовање записано је у цјелине које на својствен начин осликавају и вреднују дух времена којег напослијетку и оживљавају.
Далекосежност и важност загорског имена и његовог постојања аутор првенствено осликава великим именима српске историје, као што су Косаче и Котроманићи, кроз чије помињање налази прве писане трагове о Загорју. Ни мање важни периоди турске окупације, односно владавине беговских породица Ченгића и Филиповића, нису заобишли неуморно перо аутора. Врле легенде, записи о борбама, јунаштву српских хајдука, харамбаша и сељака, јесу златни ловоров вијенац загорског краја којег му је Лаловић поново кроз овај запис надјенуо на вјечност.
Своје виђење односа Аустроугарске власти према Загорју и Загоранима аутор најбоље описује на примјеру снихисходљивости Земаљске владе која издваја значајна новчана средства за изградњу цркве Светих апостола Петра и Павла у Калиновику, а затим и кроз узроке и посљедице Улошког устанка, са посебним акцентом на погромско страдање српског народа током I свјетског рата.
Из приложеног није тешко закључити да ова књига јесте дјело које се не може ограничити на оквире сувопарне историјске нарације или шарено штиво фикције, већ напротив, као да су то живе ријечи неумрлих горштака чији ехо непрекидно милује мисли читаоца. Скуп фотографија, личних запажања оновремених историчара, политичара, писаца, путописаца, локалних и регионалних легенди, новинских чланака и породичних предања, је, уз ауторову домишљатост, формирао, може се рећи, савремену загорску епику одакле ће будући нараштаји црпити надахнућа и поносна чувства на помен свога завичаја.
9. августa 2023. године у Фочи,
Доц. др Бобан Р. Милетић