АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
Бог је дао људима стваралачку моћ. Дао је људима различите дарове, различите таланте… Да уређују овај свијет и чине га љепшим славећи Савршеног Творца. Господ Исус Христос био је јасан у својој причи о талантима. Онога ко не умножава своје таланте Господ зназива злим слугом. Православни би требали ова два примјера увијек да имају пред очима: Бог нам је дао стваралачку моћ и различите дарове; Бог нас позива да те дарове умножавамо, а не да их закопавамо. Данас, нажалост живимо у времени хистерије за материјализмом. Све се гледа кроз то како да се што више заради да би живот био угоднији и љепши.
Људи овдје чине грешку јер заборављају да ће овај свијет бити љепши само онда кад га оплеменимо оним што нам је Бог даровао. Посебно бих истакао умјетност која слави Бога.
Нажалост, ни народ није рад да прихвата такве ствари и рађе хрли да слуша дневно-политичке актуелности и да се бави стицањем материјалног закопавајући своје таланте. Опет кажем, такве Бог називи злим слугама.
У овом мору умртвљеном, понеки талас се вине у небеса, те заталаса, запљусне и освјежи суву пустињу.
Један од тих таласа је наш брат, млади ђакон Александар. Бог му дао да пјева и он пјева, Бог му дао да пише и он пише. И једно, и друго ради прелијепо. Умножава своје таланте. Док он умножава своје таланте, много људи ужива у његовом писању, многи се подучавају, а све више је оних који налазе утјеху у његовим ријечима. Све оно што Господ тражи од апостола када их шаље на проповјед, Александар ради. Не штедећи ни себе, ни своје слободно вријеме. Добро је свјесан да може да претрпи критике оних људи који су своје таланте закопали па им сад сметају они који их умножавају. Но, оно што је најважније, Александар не велича себе, не усмјерава људе ка себи као неком мјерилу вјере (ово је данас честа појава код назови духовника). Александар слави Бога и људе упућује само ка Богу.
Таква је и ова књига. Молитвеник. Шта нам је друго данас потребније осим молитве?
Свјестан тога колико је народу потребна молитва Александар се дао умонажавање талената.
О књизи нећу ништа рећи, јер она треба да се доживи.
Писана је срцем, читајте је срцем.
Јереј Бојан Крстановић, старешина храма Светог пророка Илије у Мртвици,
епархија зворничко – тузланска
