У припреми “ДРУГА КЊИГА МОЈИХ ПРИЈАТЕЉА“ – афоризми без граница, Милана Пантића

ПОГОВОР

 

Идеја о окупљању пријатеља за заједничку књигу и није превише оригинална, имамо безброј зборника и немали број антологија. Но, моје књиге пријатеља нису ни једно ни друго, нису резултат никаквог конкурса, а не подлијежу ни антологиским критеријумима.

Десило се то овако, дуго сам чекао на штампање своје треће збирке афоризама и дошао на идеју да заједно са рецензентима, илустратором и још по којим пријатељем, припремим заједничку књигу. Рачунао сам да ће нас бити од десет до петнаест и отуда сам нагласио да ће бити објављено по 30 афоризама, што би значило да ће то бити збирка од стотињак страница и око 400 афоризама.

Упутио сам позив преко друштвених мрежа. Резултат је био 53 аутора, 1.590 афоризама на 272 странице, са портретним цртежом или карикатуром. Пројекат је прихваћен са одушевљењем и међу ауторима сам добио стварне пријатеље.

Више није било питање да ли ћу, него када ћу радити другу књигу. Мислим да су три године идеално вријеме и услиједио је нови позив под мало коригованим условима. А кориговани су јер сам очекивао пуно више аутора, тачније стотину. А ево, хвала Богу, има нас 116! Како су афоризми без граница, заступљени су афористичари из осам држава. Како бих олакшао посао онима који ће жељети да представе ову књигу од 2.320 афоризама, навешћу неке статистичке податке. Из Србије има 59 афористичара, БиХ 21, Црне Горе 11, Сјеверне Македоније 10, Хрватске 9, Словеније 3, Бугарске 2 и Швајцарске 1. И меим сврстаним у алканске земље има оних који дио времена проводе у Мексику, Белгији, Њемачкој и другим земљама. Посебно ми је драго што је међу њима 21 жена, бар по једна из сваке од наведених земаља.

Најмлађи учесник овог пројекта је Радојка Драганић из Никшића, са својих 27 година, а најстарији је Саво Мартиновић, који је рођен у сусједном Даниловграду давне 1935. године, а сад живи и ствара у Београду. Можда сам требао рећи већ на почетку, у „Другој књизи мојих пријатеља“ је заступљен и недавно преминули, мој велики пријатељ Милорад Ћосић Ћоса. Он је био први афористичар који је послао своје афоризме за прву књигу, редовно смо размјењивали књиге, био је рецензент моје збирке „Ма шта рече“, а комуницирали смо све до краја његовог живота. Сви остали су живи и колико-толико здрави, иако их је више од двије трећине у пензији. Са њима сам, радећи на овој књизи размијенио преко хиљаду мејлова, још више порука, а надам се да ћемо се са некима и срести на некој од промоција.

Не бих ни почео рад на овој књизи да нисам добио обећање од Жељка Марковића, Момира Васића, Милорада Ранкова и издавача, Славојке Спасеновић и Дејана Спасојевића, да ће ми помоћи. Одрадили су лавовски дио посла и ја им се исто толико захваљујем.

У поднаслову књиге стоји – афоризми без граница-. Пажљив  читалац ће то и утврдити, јер кад бисмо избрисали потпис испод афоризма, ријетко ко би могао препознати на коју државу се односи, који вођа је у питању, гдје влада корупција, чија полиција прекорачује овлашћења, гдје је правда селективна, гдје су култура и образовање маргиналне теме, гдје се купују дипломе и са њима лакше долази до посла, из које државе се одлази у развијене земље, гдје се затиру села, породице,…

Захвалан сам и вама, мојим пријатељима, што сте учествовали у стварању ове књиге, како најистакнутијим именима наше, а вјероватно и европске афористике, теко и онима који се уз њих кале и намећу храброшћу и виспреношћу. Радујем се ако сам некима помогао да изађу из анонимности. Због тога су сви добили исти простор, да се не би неко помислио да ми је до некога више стало. Сам квалитет изабраних афоризама ће неке ауторе издвојити од осталих.

Било је ту простора још за неке ауторе које сматрам својим пријатељима, али се из неких разлога нису одазвали позиву. Наравно да се са повећањем броја аутора повећава и број страница, али због тога нико не би био ускраћен за простор. Књига се зауставила на 356 страница.

Жељко и ја смо се трудили да изаберемо најбоље од најбољих. Преко 6.000 афоризама смо читали и по пет-шест пута како би их изабрали за ову књигу. Стотине сати рада је утрошено, а о новцу и не питајте. Када бих вам рекао одакле средства, вријеме, воља, можда бих покварио ваше мишљење о себи. Боље овако, добићете ауторски примјерак бесплатно и за уложених 20 афоризама, моћи ћете да уживате у 2.300!

Унапријед се радујем тренутку кад ће књига доћи до вас, драги моји пријатељи. Неки од вас би то могли урадити и много боље од нас, неки ће наћи ситне замјерке, али се мене то не дотиче. Уложио сам пуно знања, рада и љубави у овај пројекат. За то не очекујем никакву сатисфакцију, осим да оно што пише у наслову књиге то и остане.

 

Милан Пантић