Слободан Чуровић

Слободан Чуровић, Ускок, син Миливојев и Шујкин,  рођен је 26.5.1964. год. у Бијелом Пољу. Одрасатао у Павином пољу, у дивној Вранешкој долини. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (одсјек за југословенске књижевности и општу књижевност. Магистрирао на Економском факултету у Подгорици.  Дугогодишњи професор србског језика и  лијепе књижевности у Економској школи «Мирко Вешовић“  и једини професор Подгорици   који је одбио да предаје матерњи језик.

Књижевник и књижевни критичар, аутор и приређивач  85 књига.

Отац три сина: Миливоја, Владана и Тадије.

За пет година, када је почело да се осипа сложно породично гнијездо изгубио милу сестру Војку, непрежаљену браћу Драгана и Микија и Бога моли да још гледа очи, једине му сестре Љубинке.

Полако се спрема за коначни пут.

 

НАГРАДЕ

 

За свој књижевни рад добио од Удружења књижевника Црне Горе, престижну награду „Марко Миљанов“,2004.год. за роман „Обични животи“, „Видовданску повељу“ 2015. за књигу „Православни српски календар“. Прву награду за најбољу кратку причу професора са простора бивше Југославије часописа „Огледало“ из Београда. Поезија му је превођена на руски и бугарски језик. Заступљен у неколико Антологија поезије и афоризама .                                                                                                Члан је Удружења књижевника Црне Горе.

Творац умјетничког пројекта „Арс флуид“ и предсједник, Књижевног клуба „Марко Миљанов“ и Ускочко гусларско-пјесничког друштва „Петар Кршикапа“.

Повјереник Удружења „Ћирилица-Добрица Ерић“ за Подгорицу.

Од некадашњих  ученика предлаган два пута за награду „Октоих“, али дукљани не дадоше.

Члан је СМАНУ- Српске међународне академије наука и умјетности са сједиштем у Паризу, чији је члан и Петар Хандке.

Највише прогоњен и издан од лажних Срба, комуниста којима често пјева на увце, да их подсјети:

„Партизан сам тим се дичим

па ћу Србство да распичим.“