„САЊАРЕЊА ПОРЕД ДРИНЕ“, У ПОЕЗИЈИ И ПРОЗИ НОВОГ ЗБОРНИКА РАДОВА КЊИЖЕВНОГ КЛУБА „МОСТ“ ИЗ ВИШЕГРАДА..

 

Ову периодичну публикацију насловљену као „Сањарења поред Дрине“, чине поетски и прозни радови чланова Књижевног клуба „Мост“, који је основан 2005. године, као „Друштво љубитеља писане ријечи“, да би касније прерастао у данашњи Клуб, који окупља преко тридесет активних, а махом знаменитих писаца, песника и других значајних уметника.

Издавачи Зборника су СПКД „Просвјета“ Вишеград, и „АСоглас д.о.о.“ из Зворника, у име којих се потписала др Данка Митровић, док је техничко уређење и прелом текста одрадио Бојан Николић, што са графичким дизајном и корицама Јанкице Јанка Самоуковића представља заокружену уметничку целину. Упутне, предговорне речи „Прије свега“, написала је легенда библиотечко-информационих наука, госпођа Стојка Мијатовић, а за рецензију о публикацији побринуо се проф. др Раде Вучићевић.

Технички гледано, књижни блок Зборника чине две, обимно неједнаке радне целине, где „Пјесник је свештеник невидљивог“ представља први, лирски циклус у којем се својим одабраним радовима оглашава четрнаест песника, док „Кутак за прозни тренутак“, деле потресна прича Славице Гарић „Камен на камен“ и веома занимљива новела Јанка Самоуковића, метафорично названа „Овамо, ‘намо!“.

Међу објављеним песницима, члановима Књижевног клуба „Мост“ из Вишеграда, у овом зборнику насловљеном „Сањарења поред Дрине“, препознајемо многе доaјене лепе писане речи, имена добро знана у свету књижевности и овог вида уметности у нас, са импресивним библиографијама, похвалама, признањима и наградама, оне, чији стихови поносно употпуњују неке од Антологија савременог српског песништва, а који су епитет „познатих“ стваралаца одавно, радом својим заслужили.

Наравно, у Зборнику су сасвим равноправно заступљени и млади песници, односно ствараоци чије време тек долази, а ту су и они што тек откривају своју наклоност према најлепшој књижевној области на свету. Приређивач је технички одлично осмислио кратке информативне јединице у вези са биографијама, односно библиографијама заступљених ствараоца, које се налазе на крају књижевног блока, што у многоме даје озбиљност једној оваквој периодичној публикацији.

Први међу „једнакима“, са којим се у Зборнику сусрећемо је уважени господин Славко Хелета, познати новинар, дописник и сарадник многих информативних гласила, уважени радиста, песник, афористичар и неуморни стваралац, који је за ову прилику одабрао својих седам песама, достојних његова имена и реномеа.

Петроније Шимшић читав животни век посветио је књизи (библиотеци) и култури, отуда су му и интересовања таква. Спада у групу успешних песника реалиста, поштоваоца класичне форме стиха; довољно је прочитати његову „Амајлију“ па схватити суштину сказа и израза којим племени завичајне описе како природе, тако и људи. Веома је радо виђен на манифестацијама културе, то поткрепљују бројне награде и похвале, које за свој књижевни рад добија.

Драгица Грбић већ деценијама слови за једну од успешнијих и гласовитијих песникиња у Вишеграду, али и регионално шире, јер на свом лирском путу не посустаје, већ истрајава са видљивим резултатима који су за сваки, уметнички респект. Ова свестрана књижевница, са значајним наградама и похвалама, објавила је седам књига поезије, уз стотине различитих прилога у бројним листовима и часописима, а у овом зборнику читамо шест њених песама.

Радоје Тасић је првенствено медијска личност, синоним телевизијске репортаже, врсни уметник чудесних речи обојених „наративном“ подлогом, јединствени је творац визуелне сугестије и непоновљиве приповести. У овом Зборнику читамо две његове одабране песме, а на искључиво лирски начин га „другачијег“ упознајемо.

Књижевника, романописца и филозофа Јанкицу, Јанка Самоуковића, по први пут упознајемо као песника, јер се у овом Зборнику оглашава „Црно-бијелим сновима“, који стилским, језичким али и метафоричним значењима носе снажну, емоционалну поруку.

Ту је и вредна Бранка Чарапић, рођењем Фочанка, а сада стално настањена у Вишеграду, са већ три објављене збирке поезије, те бројном заступљености у стручним часописима, алманасима, и другим периодичним публикацијама. У „Сањарењу поред Дрине“ ишчитавамо њених седам занимљивих песама..

Данијела Жужа, из родног Коњица у Вишеград је донела и лирску страст према поезији, првенствено духовној, са чијом тематиком има већ објављену збирку песама. За овој Зборник приредила је седам лирских јединица.

Бојан Николић је млади професор српског језика, песник пред којим је блистава књижевна будућност, тим пре јер је професионално опредељен у том смеру. Већ се оглашавао са веома запаженом лирском збирком, а за ову прилику одабрао је шест нових песама које по уметничком квалитету и садржини на себе скрећу потребну позорност.

Јелена Андрић, рођена у Фочи, а стално настањена у Вишеграду, „Сањарењу поред Дрине“ даровала је својих шест песама, које на посебно емотиван начин говоре о њеном лирском сензибилитету.

Ранка Кузман је из Сарајева дошла у Вишеград, и ту започела „нови“ живот. Из њених шест песама читалац може схватити сву суштину људске упитаности пред тешким судбинским одлукама. Поруке песама „Сањам“ и „Трептај жишка“, доказ су тој дилеми.

Дамјана Савчић је тек средњошколка, али се њено име већ са поштовањем изговара у свету српске савремене поезије, јер, редак је уметнички драгуљ на лирској нисци вишеградске стварности. Од шест прилога у овом броју Зборника, посебно се истичу родољубиве теме из песама „Косовац“, „Млијечни пут“ и „Ћуприја“. Збирка „Оклоп јаве“ је њен лирски првенац, а већ много награда и похвала је красе.

Млад, а талентован песник, један од оних који тек долазе је Алекса Јасика. Књижевни клуб „Мост“ ће од њега изнедрити неког новог Шантића, Ракића или Пандуровића, ко то зна? Тек, његови родољубиви бисери са национално наглашеним темама су истински успеле лирске творевине. „Моја Република“, „Јасеновачка слика“ и „Олуја“, сведоци су овом ентузијазму.

Теодора Стојановић је средњошколка и тек упловљава у тајанство лирске експресије. Њене песме су још довољно „неизбрушене“ али присутни таленат у долазећем времену слути значајна дела. Међу пет одабраних лирских прилога, „Носталгични сан“, у својој уметничкој поруци носи симболику времена у коме млади траже излаз из монотоне свакодневице.

Константин Самоуковић је већ формиран песник, лирски богоугодник чудаствене уметничке снаге и интелектуално-филозофског израза. Негује племениту намеру да свет у коме живимо учини бољим, разумнијим, праведнијим, верујућим и посвећенијим трајним вредностима. Његове песме „Анђео бездана“, „Панта реи“ и „Најљепша српска ријеч“ досежу горње уметничке границе лирског стваралаштва у нашем укупном духовном и родољубивом песништву. Константин је дипломирани професор теологије и рукоположени свештеник, али пред њим стоји и успешна књижевна каријера.

Други циклус у Зборнику „Сањарења поред Дрине“, назван као „Кутак за прозни тренутак“, као што поднаслов каже, припао је приповедачима, односно Славици Гарић и Јанку Самоуковићу.

Славица Гарић је рођена у Тузли, а ратни вихор је после разних искушења донео у Вишеград, где 2009. почиње писати веома квалитетну прозу. Објавила је две књиге кратких прича: „Шапат прошлости“ и „Путокази“, чиме је одважно, а трајно ушла у свет каталога и библиографија. У овом Зборнику, ишчитавамо њену потресну приповест насловљену „Камен на камен“, која по књижевним вреднотама представља високе домете овог уметничког жанра, а истовремено говори како неке судбинске појединости, од младића даровитог скулптора, могу створити будућег полицајца, па трагичара.

Јанкицу Јанка Самоуковића смо већ поменули као песника заступљеног у првом лирском циклусу, да би се у другом, „Кутак за прозни тренутак“ представио изузетно занимљивом новелом „Овамо, ‘намо!“, како и доликује романописцу његовог ранга, јер Јанко је у српски савремени роман унео и удахнуо неке нове квалитативне свежине: драмске, филозофске и психолошке природе, о чему првенствено говори аутобиографско дело „Прича о никоме и ничему“. Књижевник је несхватљивих уметничких могућности чије време тек долази, а који је досадашњим прозним делима, у књижевно-теоријском смислу већ унапредио, хуманизовао и оплеменио нашу прозну стварност.

Већ смо рекли да је други, (прозни циклус) овог Зборника са два прилога, сразмерно мањи у односу на први, у коме смо ишчитавали седамдесет две лирске јединице од четрнаест песника, али имајући у виду основни циљ и сврху овог периодичног гласила, онда можемо констатовати да су све формално-уметничке „правде“ задовољене: те да је Књижевни клуб „Мост“, у потпуности испунио своју информативну мисију издаваштва, оправдао намену и намеру гласила, и квалитативно се представио укупној читалачкој јавности васколиког српског говорног подручја.

Вишеград је иначе град књижевности, културе и уметности свеколике, на мањем географском простору, сразмерно броју становника, нигде више нема толико, а тако даровитих стваралаца. Чак и они који су игром судбине или узроком ратних миграција постали становници овог чудаственог града, почињали су да пишу, певају и стварају у духу са овом „богоугодном“, а плодном средином.

Отуда, Књижевном клубу „Мост“ предстоји блистава будућност, јер добро утемељена методологија њиховог педагошког рада се преноси на младе, указује им се поверење, даје шанса, публикују се, подстичу и равноправно објављују са „живим легендама“ у којима Вишеград никада није оскудевао, а то је за сваку похвалу и респект.

Посматрајући са књижевно-теоријског аспекта, уважавајући препоруке у вези са издавањем и објављивањем периодичних публикација (којима овај Зборник припада), ценећи квалитет и садржину прилога, односно селекцију песника и приповедача, потом вреднујући техничке каракатеристике књижног блока и информативне додатке биографско-библиографских података о ауторима, те упутни, а сврсисходни „предговор“ Стојке Мијатовић, закључујемо да оваква библиографска јединица представља добар пример и даје пуни доприност издавачкој делатности на просторима Републике Српске али и регионално шире.

 

проф. др Раде Вучићевић